Podunavka Beograd

118

иу, као да е хтео за опроштаи моиити, што ши е страхљ причин 1 о. Н1е му требало млого говорити , ер-в се сирота дћвоика скоро опетљ заруменииа, као тек-в скоро узабрана ружица. Н налозкимЂ да се донесе вина и кодача, да могг> госта и драгогЂ благодћтелн бол'ћ, него првми путт>, почастимг>. Али онг. ми то одб1е; нјб се мого дуго кодћ нас-в бавити; будући е имао собомљ дружтво у госттници, Но ипакт> е на бнину молбу послушао и седне , па поше сђ нама мало вина. Будући е говор10 о дружтву, ст> коимђ е дошо, мнсл]о самв да е са комед^ншкимЂ дружствомђ , и пнтао самв га, да ли ммсле овде , у Крекелади, играти; ерЂ варошица е сзсвимђ саВ1 рота. @ нђ се нко насмее и рекие: „Ваиста ћемо комедјго играти , но сасвимЂ безплатежно." Поли е одђ радости изванЂ счбе бм.ча ; ерђ е одавно желила комендјго видити. Она одма лви то и бни, кол е вина и колача донела. Поли е упнтала: „Имате ли доста комед1аша собомЂ , Г. Флеетмане?" — Онђ 10 и одговори: „6 дногђ господина и едну госпођу, али прекрасне играче!" €ни се видила необично озбмлБна. Она баци таванЂ и тешакЂ погледЂ на Флеетмана, и упнта га: „ Вбј — зарЂ ћете иви играти?" Рекла е то са особито тихимђ , па ипакЂ ноге задрктагоћимЂ гласомЂ, каковни сам(, нредко, али увекЂ у наиозбилвнима данима живота слушао, кадЂ бн се што случило о нашемЂ добру ,• или злу. Г. Флеетмана потресе оваи чуднни гласЂ анђела. Онђ и нго оз 6 ил1>ннмђ окомђ погледи. Видило се да се борн и самЂ шта ће одговорити Ступи на послћдку еданЂ коракЂ ближе г „ м н • „ кђ нвои и одговори: „1 осподично, тако »1и могђ и вашеГЂ Ббга , то вм само можета рћшити!" 7 г хаао а бии спуети очи. Онђ е далћ говорш. Она одговараше. А а нез.чамЂ шта лгоди чине. Они су говорили, а а и Поли слушали смо оазлбиво ; обое насЂ нисмо нкшта разумели, или болћ рећи, слушали смо речи безЂ смнсла, па ипакЂсе видило, да су се ФлеетманЂ и 5ни, не само што су говорили , добро разумели, него што ми се наичудноват1е чинило, видило се, да е ФлетманЂ усхићенЂ бнииимЂ одговорима, премда су они бнли праве малеикости. ФлеетманЂ склопи на послћдку руке као прн топлои мо-

литви, сузнима очима погледи на небо, и рекне страховитммЂ одреченћмЂ: „Онда самг. неерећанЂ!" Поли н1в се на послћдку уздржаги могла. Са смешномЂ окретносћу погледи едно па друго, и повиче на послћдку: „Доиста н мнслимљ, да сте вм обое већЂ код1ед1Н) започели." Онђ притисне Полину руку пламенито, и рече: „О, кадЂ бн то истина бнла!" Л учинимЂ едномЂ краи овои забуни , на<;пемЂ вина за све, и пили смо у здравлћ нашеп, благодћтелн. ФлеетманЂ рекне, приближивши се бни: „Господично, ел' озбилвно за мое здрав. лћ?" — Она метне руку на прси , повуче очи доле и пош«. к .мђодее вг.ва На то се ФлеетманЂ на еданпутЂ развесели , приступи колевни , посмотри дете у истои, и кадЂ смо му н и Поли приповедили догађаи, рекне смешећи се Полики: „ЗарЂ ме нисте познали, кадЂ сам& вамЂ новогодишнђги дарЂ предао?" Мн повичемо сви сђ невћроатннмЂ удивлћнћмЂ: „Ко? вн?" СадЂ приповеди онђ одђ прилике овако: „Л се незовемЂ ФлеетманЂ, већЂ самг, БаронЂ ЦецинЂ ФаерФорЂ. У едномЂ несрећномЂ млогогодишнћмЂ процесу обустави стрицЂ мои, по сили некогЂ двоммсленогЂ уговора мени и м010и сестри цело имаић нашегЂ умршегЂ отца , живили смо донде бедно само одђ онога, што намЂ е наша пређе умрша маги одђ нћногђ малогЂ иманл оставила. — Мон е сестра - Оћ, , особито патила одђ тиранства унка, кои е бмо нћнЂ старател^. Оваи го е бно опредћ.110 за | супругу сБгиу ^ дногђ одђ наиповерителнји пр!н! телн. Мон сестра напрори†тога обрекла се потаино младомЂ Лорду Сандому, кога е отацЂ онда шшђ жив1о, и кои ое протшио томђ браку. БезЂ зианн унка и старогЂ лорда свршисе венчанћ у таиности. И плодђ тогђ брака буде : мални АлФредЂ. Моа сестра подђ моимђ надзм| ранћмЂ и одговоромЂ добне дозволенћ, да подђ | изговоромЂ поболшанн нћногЂ здравла четвртЂ године отиде, да свое здравлћ сачува и морска кз'палишта употреблнва, те се тако одђ дома туторова 1. четвртЂ године удали. То е збогЂ тога чинћно , да се дете по порођаго доброи и таинои неги преда. Н самБ случаино чуо о срце коснавагоћоИ сиротинви и човеколгоб!к) свештеника викара одђ Крекеладе, па