Podunavka Beograd
НЕВЂРНА 6ЛЕНА. (Истинбхи догађаи.) одђ Алексе Десимировића. (Продужен!в.)
ПутЂ, сђ коегЋ се Боголшбт, сиучаино вратш 6 б 10, наскоро онђ опетт. предузме. У неваллиству већЂ окорела лукава блена сђ неизброенммт, полгобцима и силнелм - б сузама исирати га подалеко. Она се чинаше као да јои е немогуће сђ н&име се разстати. — Садт& слћдуе узаимно „ Сђ Богомђ" и бездћлна блеиа , пошто се сђ Боголго6омђ разстане, пуна пакленогЂ весела врати се. Каква згодна прилика за безчовечнми покорЂ! Невалалство буде продужено. •— Новбш срамнБШ лгобезникЂ 6 б 10 е АхметЂ , богатЂ али свирћпЂ и безчовечаиЂ ТурчинЂ , млађ1и братЂ уб!енога Исмаила. Онђ е 6бјо врховнБш заповћдникЂ у граду. — Нћму буде таина наскоро одкривена. — У какво е станћ тимђ онђ поставлћнЂ 6.бш , као и то: шта е и колико е могао учинити, то треба запБ1тати време, шта су, кои су и какви су онда Турци 6 б1ли? Но онђ за моћи по своме обичаго свого лростБ и освету подпуно наситити, заиште одђ нћму одане лгобезнице, срамне блене , совћтованћ! Онђ наскоро умири се , кадЂ му блена цћлБЈИ свои крвавБШ планЂ, по код 1 ђ мужу свомђ осветити се намћрава , изкаже. Слћдугоћш данЂ провела е блена проти†обичаа свога сђ РужицомЂ првнн и последнБ1и путЂ у сасвимЂ веселол!Ђ заниман1го , али за страховито бездћлЈе приправлннго. Смркло се , али на плавомЂ небу никакве звћзде видити се н1в могло, ерЂ текЂ што е сунце свого руменв са запада скупило — пла-
мено море обузме цћлћш дворЂ несрећногЂ Боголгоба. — Вика одђ разнренм Турака свакога е и еданЂ коракЂ ближе приступити устрашавала , а жалостна вика бћдне Ружице срца е цепала — нитко 1 *ои помоћи н!е смео. Ружица б&1 заиста садЂ жертва прождирућегЂ пламена постала , да ше крвавБш планЂ изискивао, да она спасена буде. — Нћколико варвара продру у бћснећјн пламенЂ и нго полу мртву, не отцу, но опаке маћ!е већои освети, избаве. Лукавство блене и овде ше оскудћвало: — сђ разчупаномЂ косомђ , сђ ужаснБШЂ нукомЂ трчала е она по сокацима и на помоћа свакога позБ1вала. — У овакомЂ станго стража Турска ухвати е. Она се жестоко отимала; — ал' 1ои е звека ланаца, у коима е Ружица већЂ тежко уздисала, —пр1атна бБ1ла; ерЂ е знала, да ће е то повелителђицомђ града учинити, као што е у нћномЂ плану забилћжено 6б 1 ло . Турск1И законЂ прими, брзо постане супруга Ахметова. Несрећна Ружица постане бћдна робинл мрзке маћ1е. ДворЂ Боголгоба буде разоренЂ, благо разграблћно, а онђ у таиномЂ совћту Ахмета и невћрне блене на грозну онда обичну смртг, осуђенЂ. А гди е сада БоголгобЂ — шта сада ради онђ у удалћномЂ свћту? да ли му се барЂ у сну оваи немилћш судбе ударЂ , ма на кои начинЂ показао? ШестЂ мћсецш провео е преко ширине морске, безЂ да е и наиманћ о томе што чути могао. Приближи се већЂ и данЋ желвногђ повратка. У вече у очи дана нћговога повратка, кадЂ се онђ сђ наипр1атн1имЂ представлешлма, како ће нћгова вћрна блена јоштђ изђ далека сђ пунимЂ радостнБ! суза очвма дочекати га, како ће га сђ разшпревима рукама поздравити, —- како ће га, као зора лћпа, Ружица нћнима бћлима рукама загрлити — наслађавао, изненада добие одђ еднога непознатог'