Podunavka Beograd

8

ни су обое на непрестано движеше, ге привоиише и честностћ сђ нљииа у дружтву путовати. Но пре иего што се упутише сви троб . рекну , да бм нужно бмло, да еданг> другоме какављ знанг> даде, по коме бм се лако наћи могии , ако бм се кадђ еданљ одћ другога удаиили или кудт. сб пута зашли. Оганв рече : „Ако 6б1 ми се кадљ догодило, да се л одђ васљ разлучимљ , добро уприте очн онамо, гд!> угледате димг>; ово е мои зиакЋ, и ту ћете ме за ц1>ло наћи". „А мене,"

С М 1> С Л И Т Е Р А Т у Р А. Французско - СрбскШ Пгникг. У Београду Кнлтсвства Србскогт, КншгопегатнЂотл,. — На 16-ни, стр. 1484. (Спнсао Днмитрш Исаиловићт>.) У смотренпо Французкога н ербскога езБ1ка оваи е р-ћчникћ добарт.. Мм смо се тому и надаин; ерт> нашт> г. Исаниовићт> едант> е одћ наистар!и сада ашвећи србски списатеии, и србскји езмкт. савршено посволва. Тимт> се внше рздуемо нћговом'1> дћиу, што онт>, пншући га, н1е се огранич!о нн на какавт, србскЈи поединмн провннфаиизамт., него као човект> бнстрога духа и разум ћвагоћн садашнћ потребе и тежнћ народа, обузео е сва нар-ћчјн наша, здравомт> критикомћ нзбрао е нзт> ш>и оне рћчи , кое су наиправиин1е н красше, а тнмт> много принео кт> стопићнн) тоии нуа;ному, тоин жеивному наши нарћч!л. Оваи рћчпик'Б бвггће одт> веиике помоћи миадежи нашои при учешо Французкога езмка, кон све више игобите.ш кодт> наст> добмва. Мм се тому теженго радуемо , ерт> Французка кнвнжевностБ, гиедагоћн на окоиности, на духт>, на тежнго, на државно поиожен-ћ наше, поиезше и сходнЈе ће на пубинку нашу д-ћнствовати, него икаква друга странна. Другш д г ћит>, т. е. „Нћмачко-Србскји Рћчникт>," ,већт>еу печатнћи; на ,,Латинско-Србскомт>" сада спнсатеив ради; а за оввшт. мв1син израдитн №штт> „Србско-Французко-Латинско-Н1;мачк1и;" мм пакт> свесрдно молимо Вога , да му продужн дугодневнБ1и жнвотт>, ако нз на даи^ћ, а оно дотие баремт> , докт> ово свое предпр1нт1в сасвнмт> недовршн. Овмит. д11помб препонезнвш -б , кое г. Исаииовпћт> дае Србству и свему Шгосиавннству, поднже онт> себи то1шшеп1иш аеге регешниа , ге^аИ^ие 8!1и ругат1(3ит а11!и8 , н осгавпд свов име на сиадкш спомент> и нризнатеиносп. потомсгву. Даи намт> Боже много н-ћму равнм ! ! • » « * К Р II Т И К А. ОдговоЈљ Г. С.*) Опетт> е наигв маиенкастога духа п-ћвчићт. протрубго, пузн као црвакт> по праху. *) Вндн Ср. Н. Лнстђ , ч. 41. пр. г.

рече вода, „ако ме небмсте више видили , не« тражите онуда, гдћ усмотрите сухоћу илн разпукнуту земиго , него гдћ вамг> у очи падну врбе, Јохе, трске, шеварљ, или превмсока и зелена трава; отидите тамо и потражите ме; и ту ћунбмти." „Што се мене тиче," рече честноств, „добро отворите очи и загледаите се у ме, и крћпко ме држите, ербо ако ме зла срећа сирене ст> пута, тако да се едномт> изгубимљ и одг, васт> удалимг>, никада ме више иећете наћи." У Валћву. А. И, Баиовићх>.

II Ц Е. Усудјо се безт> нужде загрнзати и натуцати , као да оит> мене познае и ставин ме : да п част> нзћ Даимац!е, а часч. изт> Арбан!е коекаква дописиванн у Новине, незнамт> кое, ставиимт>. Л незнамт>, кадт> самћ у новине што, до тога пута, пакт> и оно мнмогредно писаоТ—Кадг е онт> тако дубокомв1сиећ'1> и пунт> бабски врачанл, зашто н!е самт> нменовао, вадт> ме познае; и то е управт> воПзта, зиати, а незнатн употребити, —• н што знамт>, никогт> више непБ1таит>. Могу свн почитани читаоци ићпо увиђетн, какву безобразностћ пћвчнћ -б изт> наше краине у лвнбш иистћ печата и такове недотупавности предг очи нашегт> народа ставин, тако, да се свакш ииста гнушава. Критнка оно ше, него безумниште простога хаоса. Што ме пакт> позмва, да му по реду изкажемт>: што ваив, што ин не ваин? а му тоиико по старинскомБ обичаго одговарамт>: да му све невредн ни потуру, пакт> ако ће му се све зиатннмЋ сиовнма штампати. За пћвати, хоће се друг!и органБ.*) Онђ мбшии, да све, што се штампа, да е већт> савршено; паКБ тако и свое п-ћсмице цћни. Поради таковв1 кокорушица свагда ће намг иитература рамати.—• тежко нама, ако подобнвш Г е н 1 п зам^ћне: ХорацЈн, Виргии!л и друге, онда, збогомЂ остаи просвћто! — Ма се опет -б ништа непиашимг. — Узео намЂ е набраати свон сиавиа киасснческа сачинћн!н, као да е звћзда у србскои литератури и као да опомене пубиику: вниматеино да чита нћгове бћдне и опет 'б венимт> бћдне пћсмнце. Изражава се: одкудљ га познаемт>? по недостатку душевнБ1 сииа. Кадт> е крозБ ноћну годнну забразд!о као барна у пиотт>; зашто чинн, да му се игоди смпо? — А што веии за сатнрическо маскнрано иице; то, да онт> шв. не6б1 нк другоме пришивао; но ваиБда е такову маску на огиедаиу не само сатарнческу, но и вампирску угиедао, пзкб упиашенБ као аветина нзскоч10 на гиедаинште смћха. Хоће н пћсмнца , да нје празна гиавнца. Свћтуите се, са Виргип !еиб, пакЂ прнкуп'те што у гиаву! **) 6. К.

*) Ноп 8а118~е81 рч1сћга екве роста(а, (1и1сЈа 8ип1о; Е1 ^иосит^ие л?о1еп1 ап!тит аи(1!1ог18 а§ип1о. Нога(шз. **) Китегок тет!п1, «! тегћа 1епегет. i " |' i i ■ г ■ ' ii

Учредиик -б МиН0 1у'б Поповнћ -б Ичздано н печатано у Пр а в вте.л ств е но и Кн* игопечатн би у Београду.