Podunavka Beograd

Словаци до пре две године имали су са Чесима едпо кнБижевио нарћч1е; али г. Штурт. прекинуо в ту свезу, и за кнвиаЈевностБ словачкјг одабрао едно словачко нар1>ч1в. Тимћ велико огорченЉ ушло е међу Чехе и Словаке, па и сами словачки главии списателви крћпко су се противили тому раздвоенго, а и сви гогославннски кнБижевници наивећимЂ негодованћмх. види.ш су га.*) Да нема никаква другога доказа, ово само могло бм намт. до очитости освћдочити, колико веђа страна наст> мрзи на свако иово раздвоенћ езика , колико е мнђнјв саединБивани међу нама дубокозасаћено, колико се живо с1 .ћа потреба единстиа, слћдователБНО колико система свеславннскога езика на извћстному темелш лежи. Али враћагоћи се на г. Штура, нћгово дћло сматрагоћи само са народне стране, када се помисли у каквимЂ оботонтелБствама, при каквои примичућои се будућности оио се учинило, има се заисто на шта зажалити. Ништа га неможе при хладному бистрому разуму оправдати; оно е у реченому призрћнго више зла него добра изродило , оно ше само раздорљ произвело између Чеха и Словаха, него отровнимЂ примћромЂ могло бм наиопасше дћВствовати и на друге Славане, иподпирити страсти 10 штђ у обште непогашене, падагоће, али 10 штђ живе, себичности племенске, провинц!нлизма, разцћпћнн. Али дћло већљ е свршено, уништити се неможе, поправити може. —МеђутимЂ промотрнвши га само мимогреде са народне стране, остае намљ промотрити га са оне ? на кого насљ предметљ овога чланка наводи , то встБ са езикословне. Одцћпћнћ Словака одт, Чеха, ако е изђ народнога вида за садашнвоств штетно и весма погибелно, оно може 6 б 1 ти корнстио за будућноств у виду езикословному.... Мм овдћ чистосрдачно изповћдамо наше мнћн|е , говоримо слободно и зло и добро, кое се иама чини после равнодушнога и свестраннога изпита у овои ствари увидити. . .. Нарћч1в ческо по своему сродству са полбскимђ стои сђ нбимђ заедно на еднои страни; прама нљима на страни другои стои србско и руско: између ове две стране 31н една празнина, кон нбиово садруженћ препречава, и кол доклегодЂ се не попуии , исто тежко бм се могло довршити. Нарћ-

•) Н1а башЂ тано; вма 1и, кои то н као нужду, н то вреиенну, сиатраго, н поступакт. г. Штура одобраваго- Шта бђ! мб1 реклн, да намЂ ткогодђ почне сада новине пнсати стармпЂ црквено-славлнскимЂ бЗћшомЂ? А Словацниа а ческо нар &ч !в то, што наша езиКЂ црквсно-славлнси1. У.

Ч1*е словачко и по граматикалному своему образу, и по слогу свои рћч |К, позвано бшше да ту празнину попуни : оно е сада међу речена нарћчја стало, као едант. посредственикг.; оно е пружило евое руке, као да ш у своему лону сва загрли. Осимб тога у обштои системи дћиствованп, оно ће на поособт. Чесима више повода дати, да свои езикт. наитанћ разпмтаго, да изђ ићга све нћмштине изтребе, да нека преиначенн, кон су се само одљ мало вћкова кодђ нби увукла, и одђ 10жн1л и сћвернм Славнна удалБила 1и, избаце мало по мало, и тако ооштему саединћнго наисилн!е припомогну. — Нарћч1в кнБижевно словачко будући се при постанку своему нје раздробило, него е одма, по обштои тежнБи, кђ еднообраз1 *го пристало и една писмена и правописЂ узело, стои, као ческо и поллчко, на среднБОи точкн езикоисторичнога течан, и истинностб свесланннске взикокнБижевне системе све већма потврђава. (Продужен1в сл^здув.) КНЛЖБСТВО СРБ1Л. (Продужеи!в.) Трговину раде Срби, Турци, Евреи и странни. Наиглавнж предмети, кое Срб1н у остале турске провннцје износи , есу: волови , конби, краве, свинћ, овци, козе, рибе различите, свила нерађена , и вуиа. Изђ осталм турски провинц1н у Срб^го се уносе: абе, антерилуци , разни гаитани свнлени и вунени , памучни еспапи, свилени и сребрни , гвожђе различито , дуванЂ, зеитинЂ , ибрици , легени, кадиФе, каменћ воденично, каФа , конопци , коже говеђе, коз!е, овЧ1е и дивлнчје, лои , луле разне, мараме памучне, мерџани, ножићи, пештемалви свилени и памучни, платно , плБООке, руи, саблћ и нтагани, смонве, шамје, различни фннн свилени еспапи и шећерЂ. Изђ Срб1е у Аустр1ГО се износи : восакЂ , вуна, коже одђ питомм и дивлби животинн, лои, мастБ, медЂ , овце , волови , свинћ, наплатци, тввице, свила нерађена, козе, краве, овнови. Изђ Аустр1е у Срб1го се уноси: алатЂ лађарск1и , арт1н, атлазЂ свиленБШ и памучнми, басме Фине различите, демикатонЂ, колојмнлнбш еспапЂ, злато клободанЂ , коже, косе, крмезЂ, кушаци, мараме свилене и памучне , брашно, памукЂ преденЂ, платно различито, румЂ, сатови, стипса, ствари златне и политиране, тамисг, Фесози , циглћ печене , челвкЂ , чоа , шалови, шам1б и ег;сери. Изђ Срб1е се у Влашку изио-