Podunavka Beograd

БеоградЂ 14. Фебруара.

1857.

II А С М Р Т Б СВЕЛШБЛ^НОГЂ ДРУГА И БРАТА, КОНСТАИТИНА ПЕТРОВИћА СЧМЕННћА, Питомца Правителственогг, Премннувшеп. 30. Децембра 1846. год. у Хали, одт, i о в а ii а И л и г. а.

Протужите горе, протужите лузи, Смртну данае -б пћему запћвацте друзи! Одекните еиомв брда и долине, И тм мила землћо одт, србске краине, Копно си л1'.1н.1м !. цвћтомт. процвћтала, Ал' га ннсн, ту.кна, у радости брала. КонстантннЋ Петровићт. премину ти пђант. Кано манска ружа, ка пролсће млађаи1>! НеуморногЂ духа, пребогата дара, Да му нигдћ ривногт. небђшше пара. У нанлћпшем!. цвћту анђелг.коп. живота Опаде и свену нћгоиа днвота. Ахт, смртн пакостна! ахт. смртн немила! Шта учнни данаст.? мукомт. занћмила! Константнна милогћ ерЂ тв1 нама узе, Да вћчито горке проливамо сузе!? То ли е награда за владанћ красно, Кое намт. С1нше кано сунце дсно? То ли су дарови за ревноств нћгоиу, А х-ј.! кол намЂ рече, авит' зору иову? —■ У смртномт. од-ћлу нћга сада прате: Зарт. наст. заборави тв1 нашт. добр&1н брате? О нвн се, пви! Константине милми, Манка тебе зове н уздишућ' цвили! Сестрице ти хоће лћпе даре дати: Ахт. то лн су тужант,! црни твои свати? Плач'те очн б-ћдие, горке сузе лнте, брт, вм мнлогт, друга више невидите!

За когано увћкт, мрет' бћсмо готови: Таи намт, сада лежи у смртни окови. И тв1 србска землно! сузе непоштедч, Веће у гробт. ладант. смна твога сведн! Ахт, за те е само духт, н^ћговт, Дис'о, За тобомт, е, тужанЂ, чесго уздис о. У далек1н свЈет-Б на науке пође: Ал' тн ннкадт. више онт. натрагт, иедође! Каио роднми класакт., тект. да плодт. принесе: Тако смртћ га кнвна са свћта однесе. Тко ће маику, сестре, сада тћшит моћи? Боже! тб ! единми буд' јимт. у помоћн! А мм браћо! сузам' гробакт. му залнмо, И за покои душе Свевћпшгћгт, молимо. Изт, гроба ће днванЂ спомент, процв-ћтати! А х-б! мм ћемо Косту навћкт. споминпти!! —

о езБШУ слАванскому. # ) (ПродуЖен1в.) Са самостонности овм начела пређимоиа ибино аплицираић. Како су она у дБло ставћ-

*) Г1о упућент г. редактора мм смо добро разсмотрилн примћчан1в н%гово у Ч. 3 , а нарочито што в тамо речено ,,нма 1и, кои то као нужду, н то временау сматрам." Али нека ми опрости г. упутителв , ако а немогу никако да разумемт., каква е нужда бкма, да се онако страшнвш раздорЂ догоди међу Чеснма и Словацима.ф) Оваи раздорт., ово огорченћ у наивећему степену бмзали или небмва? бћша: в ли добро или зло за * народностћ славлнску? зло е : в ли ослабило или в утврдило толико Чехе коиико словаке? ослабило е и едне и друге. Може ли ко то одобритн? Неможе заисто ин едант. Славннинт.. Ово е политична страна ове ствари. Страна кнћнжевиа пакт. встћ слћдећа: Словаци прости ннсу се могли изобразнти езикомт. ческимт., кои непознан); свакому народу простому, за извућн га изђ глупости, треба писати нћговмиЂ простммЂ нарћч1вмЂ. У тому ко може похудити г. Штура? Н га похуд!они-

+) о свему овомђ сл-ћдоватће разчленлваш!пи одговорт. одђ треће руке. У.

5-4 Д