Podunavka Beograd

нго одргкава се , — што и судови , као у савршенои независимости палазећи се, безпризрено правду изрицати могу, и извршугоћа властв, као обштомљ доброммсленомг> волбомђ подкреплКна у пунои снази налази се изреченои правицм, према свакоме повредителн) права, приличеће 10и свето уваженћ набавити —, него и целми народЂ као за уставну слободу пунолћтанљ посредствомЂ свои' одбраника у законодавству и управлннго себе дћнтелно участвуе. Но каогодЂ што е за поединогљ свршеногљ човека бриговодителћско надЂ иЂиме надзираванћ колико унижавашће и несносно, толико и вештесгвено штет но: таио напротивЂ одђ пеизмериме користикако за поединогЂ човека тако и већма за целми народЂ бмти мора , кадЂ онђ пратлшавашћи и душевне и тћлесне способпости и вештеетвена средства, ова услов1л свакоме миле незавмсимости, на собствеио са собомЂ управланћ употребити може. 6рЂ кадЂ е по самои природи свакш наиближји себи, и нико себи злурадЂ 6 б 1ти не може: то ће и целми иародЂ, као послугкугоћи се обштимЂ умомЂ , кои одђ свакогЂ поединогЂ и тегобе државне болћ провидити и о сходнммђ сродствама болћ постарати се може, безпрекословно тако искрено и пожертвователно о себи бринути се , како иначе никакавЂ ма и наиблагоутробнш бриговодителв чинити у станго ше. У таковомтЈ поредку стварш ни сама мв1сао постоано одржати се немоше, да бм се што у законодавству бмлоправословномђ бмло управителЂномЂ за правило изрећи мог .10, што бм у ползу силшегЂ ил' н1,му оближегЂ , а на губитакЂ слаб|егЂ слутити могло; будући ова слепогЂ случаа, као и свака на безум1№ основана, еднородне раздвангоћа разлика предЂ судомЂ ума, предЂ судомЂ правие граћансне равности, као тма предЂ лицемЂ сунца изчезава. Обштји умЂ и обште добро у виду имати мора, а злоћуде и себичне намере само се у оимма назови-законмма показати могу, гди неко другога правила владана прописуе , и гди се млого , ма кол'ко неправо 6 б 1 ло, изђ такоиазнаногЂ прилрена државногЂ прогутати мора. По чему на како поспћшномЂ путу кђ срећи државнои, на како вмсокомђ степену умнога достоннства налазити се мора народЂ, кои е снажнммЂ просвете дћиствомЂ како особну тако и државну слободу свого , ово наидрагоцеше како поединм' лгод1н тако и целм' народа благо и услов!е процветана стално оградити и утврдиги кадарЂ? (КоиацЂ сл1)Д)в.)

КОЛИКО ЖИВУ Л10ДИ. Одђ а. с. Читамо у кнБигама старБ1 времена , да су патр '|арси умћрено животђ свои проводили, себе наивише у чистомђ воздуху обдржавали, зато су велику старостБ и доживити могли. АврамЂ, великога духа мужђ , коме е све за рукомђ ишло, Јкивт е 175 год. С бшђ нћговЂ ИсакЂ жив1'о е 180 год.; Л ковђ 148 год.; храбрмК воиникђ ИсмаилЂ 137 год. бдна жена Сара старм времена живила е 127 год. —• Мудрми Г осифђ у младости е много пат1о, у старости одђ свакогђ почитанЂ, живш е 110 год. Моисеи , мужЂ великогЂ духа, кои е много МБ1СЛ10 , а мало говорт дожив1о е у великои бриги и великомЂ терету 120 год. Грци држали су миого на умћренБш животђ и на трудолгобЈе. Младићи упражннвали су се у хрванго, боренго, и другимЂ играма; купали су се врло често, зато су дуго и живили. —• Мудрми С олоиђ , мужЂ великогЂ духа , живш е 80 год.; ЕпименидасЂ одђ Крете 157 год.; веселБ1и АнакреонЂ 80 год. ; толико С офоклссђ и ПиндарЂ; ИсократесЂ 98 год.; ДемокритусЂ естествоиспмтате *лБ 109 год. ; мудрми ДшгенесЂ 90 год.; Зено 100 год.; ВБ1сокоумнми Плато 81 год.; после Христова Рођена на 60 година живили су ј лгоди до 100, 130, 140 год — Не само у стара [ времена, т. е. у прошастимЂ столћтјнма, но и у саданћ време могу лгоди дуго живити. Налази се земалн и предћла, гди лгоди манћ, а гди дуже живе. — На вмшои поврхности землћ могу лгоди дуже живити, него на нижои. У Шведскои, Норвегји, Денемарку, и Енглескои налазило се лгодји, кои су до 130, 140, 150 год. живили. У Исландш и Сибирш наистарш лгодш налази се око 60 —■ 70 година. У Французкои неашву дуго лгоди, зато опетЂ у год. 1757-ои умро е еданЂ у 121 год. У Итал1и и Шпаши има примћра одђ лго Д1И, кои су до 100 год. живили. Красна и здрава Грчка јоштђ се слави са старимЂ па и мудрим-в Грцима. —• Таиође Бу| арска и Ср б'ш диче се са старимв Бугарима и Србима; што се тиче послћднм, лично самБ познавао 10, 15 до 20 у Окружпо Крагуевачкомђ и КраинскомЂ одђ 70 , 80, 90 , до 100 год. 1старБ1 Срба и Влаха; а едногЂ одђ 113 годнна.По чувенго пакЂ достовКрномв еданЂ е у Крагуевцу 1825 год. одђ 130 год. умро. —