Podunavka Beograd

вице се многи пзрушени зидови, кое се горн&1и градт> зову. Оваи е с"Б долнвимђ градоиЂ чрезг. едну дрвену ћунр^го, по казинанго селнна, скопчанђ бмо. На врху овогђ многе зидине, кое и до данаст. време разрушити могло нје, показуго, да су ту здаша веиика бмти морала. ОснователБ овогђ града, по казиванго стар&1 селнна, бмо е нћкш ВеиимирЋ, кои е у бого кодг. Београда у турскои воисци отличнб1мћ показао се, и издаиствомљ турски сумарника кодђ самогв цара турскогљ милостб задобмо , т.е му в онђ нћколика села покло1По , да надг> нвима самовластанЂ буде. Онт> добшвши то избере Клгочђ и Јоштђ нћка околна мћста, и ту станивши се поменутми градЂ са црквомЂ и куломђ зазида. Селини ови приповћдаго, да су и смнови Велимирови отца свогђ власт!« наслћдили , кои су монастирЂ Рибницу*) и садЂ суштестнугоћу. парох1нлну цркву поправили, кое казиванћ да е истиннто, свћдочи и надннсЂ у Рибници на камену урезанЂ, кои гласи овако; „Изкс,ин'п,мг Оцл, покелгнГемх Скжд н д«иств'Гетг Сватлгш дг>х л * Л\к! КгЈкдрдгх н Предрдгт. Вслил\нрокиги, свргтохол\л окнтелв смо, здпг>стШн;Ј, н рдзсренг! и свнокихомг еликш козл\огохом7. ш Бо'годдндгш ндма Стд;кдн'Гл, лжто Седлхотис^фнс." Н и к о л а В у л о в и ћ ђ, 3'читилб Иванкичк!и.

П Р И М Ђ Ч А НI е, УМСТВОВА Н Ђ. бдаиЂ имађаше обичаи говорити: „ДпнасЂ ћеппз за новце свашта добмти." г Гако бм ге и о нћкима (ал' тект> о нћкима само) нашима назови - патр1отима могло рећи : да е за нби свако оно мКсто згодно, гд1> они као сћ троножца свезнанн — свои грошЂ у талирЂ издавати могу. . . Дивно е чудо, да и они, коима бм наилише падлежало , да човћка по внутреиг,ои нКговои вредиооти, т. е. по дћлу, цћне и разликуго, наиманћ се о томђ брину. Они су задонолБни са лћпомЋ, углађеномЂ внћшнБосћу; по ова немарлбивостб , по несрећи — као што изђ искуства видимо — 1 има жалостиа слћдства. ИпакЂ реко: „тко правогЂ прјатела одђ подлизице разликовати иезна, подобанЂ е едномЂ на разкршћу очанвагоћемЂ слћпцу, кои свакогЂ, кои му

*) Оваи шонастирт> лежи 1. сатЂ одт> оногт. града кђ истову. се ласкателно припоручити зна, за вођу прима." — Мпого ти има руку, кое зеитинЂ синаго иа ватру, да међу браћом-Б већма букти, но врло мало, кое бм воду сипале, да ватру гасе. КадЂ бм се гдћкоегЂ назови - патртте о кнБижевномЂ нћговомЂ производу побуђенћ у претресЂ узело, нашло бм се, да овакш родолгобацЂ и срцемЂ и душомЂ , изђ петнБи жила само на голу, сувопарну препоруку тезки, текЂ само да бол^ с1ати може ; премЂ да о правомЂ пратр ^отизму — кукавацЂ — пи понатјн нема. Оваки маскираги патрште , назови жен1нлни духови, у строгомЂ сишслу, спрама свега, 1лто у правБш патрГотизамЂ спада, тако су ладни, тако нечуствителни , као годђ риба у води ; н и мол слава, а и мои џепЂ , нБшва су божества. . . Истина да е наитежа стварБ таине умБ1сли човека, а особито онога, кои се вћшто прчтварати зна, погоднти; но кадЂ 6 бј они, коима 6 бј то у дужностБ требало да спада, опаи ДоситеевЂ задатакЂ: „НланЋ е путЂ дћла, а трагЋ е знамен1б звћра ; ходђ показуе трагт., а дћло излв .чое нлапЂ" и т. д у виду имали , доиста манћ гагрица, манћ подлизица , — кои само Фигурирати знаду, — бмло 6 б 1 у свћту, нити 6 б 1 грошЂ занимао мћсто талира: поштенБ1МЂ лгодма полвила бм се лћпа зора ; и од-туда текБ§ могао бм се онаи за сваку болестБ по!келанБ1и лћкЋ понвнти. . . К и п р. Н и к о л и ћ ђ.

0 СПРАВКДћИВОСТИ П Р А М А Д р у г И М А. (ст> Грчкогт,.) 1. Буди пре прама другима правичапЂ, па после прама себи самоиЂ; трћчЂ , чини свагда пре другима оно, кое они имаго право одђ тебе тражити и очекивати , па после чини оно, кое си себи самомЂ ду -ианЂ. 2. Немои никога лишити дневноп> хлћба, да бм свое иманћ умножн)! Немои нииога лишити службе, да бм се тб 1 на већш степет, попео! Немои сиро тинбомђ борећегЂ ее пролазити сћ безчуственБ !мћ и немилосрднммЂ 1-рцемЂ , боећи се да небудешЂ узнемнренЂ , и у твомђ иманго оштећенЂ! 3. Давагоћи свакоме свое право, показивашЂ се правичанЂ прама нћму, али не и човеколгобивЂ, нли благодћтеланЂ.