Podunavka Beograd

да си свуда кодт. куће, саио не кодт. евое куће , да знашт. за свашта савћтЂ , само не за свои гадљ, да зиашЂ све болћ пачннити , само да нећешт> самт. да си болг.ш; па да бм се шштт. важнш показао , стави се на главу, само својо главЈ немаи на правомт. мЉсту. А ово ћешЂ нанболЉ постићи , ако сганешт. о ез&п ;у Философирати. Ту наравио и самћ нншта неразуићш!., па те неће нн други разумћти; а иаши прости лзоди, кадт. чуго кога говорнти, кое немогу разумћти, веле за н!;га , да високо говори н да е учеит. човћкв; н тако ћешт. тг ,1 кодћ простоте 6б ! ти ученч., премда ћете ученп лгоди држати за глупака. Ал' за т'о тн немарн виита; шга може вика поединм према слави множине ? ФилосоФирагоћи о езмку нашемЂ, дотераи га иа правпла туђега езћша , коме мбкмипгб да си в 1; штђ , непазећи што свакЈн езћ1кћ, па и нзшђ, има сион особита своиства и што се сви на еданЋ калуш. дотерати немогу. Шта е теби стало до те осебиие самка нашега: тб 1 се само покажи , да стране езмкс зиаш -б, а иека си 111 ра1гја 1иа реге^гтив. Далћ наведи прнмћре изт. други сроднм езмка , чнмт. ћеигБ показати да зпашт. све Славенеке езБШе , кое на твојо срећу слабо кои списателг. Србевш зна, па ћепгБ тако тм бмти првБ1и надт. свг:ма нБима. А будући да н самт, незнашЋ ни еданЂ СлавенскГн сзбшђ, па ,ии Србскји (за ићга самБ ти напред -Б казао, да га неморашБ зиати): то отадн коемЂ пр1нтелго ,' за кога знашЂ, да по мало разумћ кои Славенскји еЗБ1КЂ , па поведи ст, НБиме разговорт, о Славенетву, добро пазећи шта онђ говори. Нћгове рћчи утуби тврдо, па кадЂ одешЂ кући , тб1 ш таки употреби у свои саставакЂ, ма иаопако бћ1ло. Шта ти е до тога стало? — Тако и за подкр&пл-ћше твога »пгћ |па наведи ммс.н1 други ученм лгодјц, и стара писма, кон тб1 истина ниси ни вид!о, а некмолв читао , а.Г си чуо за нби , ако и не башт. сасвимЂ основано. Па тако кадЂ штогодђ напишешЂ, однеси учредиику: онђ ће сиромахђ , будући да ннш га друго ни одђ кога нема, а самЂ за све досп^ћти немоа:е , за неволго примити и твого наказу, ал' ти неће хтћти наготу изложитн подсмћху свћта, него ће тн баремЂ штилђ мало угладити и интерпункцје ставити. Зашто тб ! нетреба да зиашЂ ин гдћ коп интерпункц!н долази, премда за ово д^ца у основнима школама добћшаго розге. Вудући пакЂ да тб! непознаешЂ ни Србска писмена , иити се она теби допадаш, то можешЂ писати и латиискима, а ако хоћешЂ — и глаголичкима, особнто за иовине , па учреднику препоручи , (а немои га молити, зашто достоинство твое немате ни

УчредникЂ Ми Издано и печатано у Иравителст

предт, кимђ понизити,) да препише, па после ако бм те ткогодђ на какавЂ одговорЂ позвао, н. пр. за неосновано исв'ћст1б о коемЂ засћданјго ученога дружтва, тб 1 одбаци то одђ себе, а на учредника сву кривицу баци, како ћешЂ тбј изнадЂ свакога ударца остати; па шта више, шштђ гледаи, да учредника тоиђ прилнкомЂ сђ киме завадишЂ, немарећи , што ће те доцше савћстБ гризти. Немои и никакву прилику да пропустишЂ . гдћ 6 б 1 се могао показати као важанЂ полемикерЂ нлн оцћнителв чш: гледан, да у свакои чорби будешЂ мирођ!н. Н. пр. ако видпшђ , да се двоица о каквон кнБижевион ствари препиру, тб ! стани међу нби као посредственнкЂ, нл' бол-ћ— као суД1И, ал' немои ни едномт, да дашЂ за право, но сатизираи обоицу , како 6 б 1 себи већ!и ауторитетЂ придо 6 б(о ; зашто тБ1 треба себе да броишт, међу пшшпа шајогшп ^еп^^ит, па. на све остале са твое ВБ1сине сђ н^.кимђ презнранћмЂ да гледашЂ, иемарећи, што ће ти се разумни лгоди смћати. — Па кадЂ што предузмешт, писатн , немон ни чекати, докћ цћо чланакЂ свршишЂ, него чимђ толико напишешЂ , што у едиомђ листу новппа изићи може , то предаи учреднику , да таки печата , зашто кодђ тебе то све мора лако нћн — као изђ рукава. Нити учредннку казуи коликји ће ти чланакЂ 6бгги ; зашто кадЂ 6б1 му казао, да ће ти чланакЂ изићи врло великш, оиђ ти га небБ1 прпмго, а тсби треба да е за тимђ стало, да се печата, немарећи што ћете се онђ на коицу ратосилнти, кадЂ види, да тн се чланакЂ отегао као гладна годнпа. И тако три четири мћсеца непрекидно писатн можешЂ, ништа зато, што ти ммсли неће една изђ друге тећи и све у сатозу 6б 1 ти. То за тебе нека су маленкости. Нека е само напнсано, ма како 6б 1ло, н што више, то е болћ. Ово ти е , драгш мои , лекц1Н о списателБСтву. Сђ нбомђ проучн 10штђ н оно , што у Србско-ДалматинскомЂ Магазину ( мнслимђ) г. 183 7 пише : „Како се кнБиге градб? 1 ' По тима се правилима владаи, па ћешЂ таЈЈшК^ие 6б1ти списателг, Србскјн —• раг ргеГегепсе. ВаремЂ ћешЂ о себн тако ммслити. Па кадЈ, сн тб 1 у твоЈои глави увћренЂ , шта ти е бриге, што паметни лгоди противно о теби говоре. Тбј само увртн себи у главу, да знашЂ свашта, и о свачемЂ пнши, а кадЂ те ткогодђ стане критизирати, тб ! се владаи, како ти в ономадие г. Маттн БанЂ препору 410.*) Ако ти се ова лекц1а допадне, а ћу ти и другу дати: само ми се иви. Препоручугоћи се твојои охоти, и желећв ти добарЂ напредакЂ, есамБ твои уСЛуЖНБ1И, Мнлошђ Поповићт..

*) Види у 17 Подунавке: Критикословно.

ошђ ПоПОВићЂ. еадк Кн бнјг опечатнћи у Београду.