Podunavka Beograd

н1н, продаваеие и промћнлвиве бмвак); зато се иетреба чудити, кад-ћ видимо, да богатство сви лгоди наивећма лгобе и почитуго. Таково е младммг. лгодма нравственио и веома сходно, а понитан1в богатства рађа се и у внутренности нгЛовои укореннва , што они слушаго , а и често виђаго. Сва вишеречена предсказуго похвалу богатства. Сва упражнћнјн, сва желаија лгодска, злато и сребро, подстрекаваго ш кђ собраН1ГО богатства, па бмло то нвнбшћ или таинмиЂ начиномљ, —• само они стварв ову као сладоств задоволБства, и славу ходатаиствену почитуго. Сиромашство пакт. за безчест^е и несрећу подразумћзваго, кое е управт, овога свћта негрећа, и бћдно станћ живота човеческогв; а напротивђ оногв е свћта вћнацЋ славе и богатства безконачно-нетлћнши. Но мм видимо, да цћлми народЂ у древна времена, (удивлћн1а достоина стварв), овоме мнћН1ГО напротивљ стои. БелероФОнЂ, хваливши Атинлнмма богатство , окончао е свого похвалу овима рћчма: ,,Богатство, рече, производи сво благополуч*1б рода човеческога; достоино е дакле, да га и богови и лгоди почитуго.'' Ове послћднћ рћчи побуие савЂ народљ Атинсјии, кои се еднодушно на овога стихотворца устреми, изђ града истерати га, но оваи молаше народт. послушати конацЂ рћчш ићговм, у коима е ммсл1о хвалу овога богатства опровргнути. Ово в иароду бмло слабо и недћиствително извинћН1е, ербо се е онђ лко огорчш , нехотећи далћ чекати возрагкеше, кое е онђ у заклгоченио рћЧ1и свои опровргнути старао се. Римскш народЂ подобнвЈМЂ примћромЋ презираше богатство. ЧестолгобЈе овога састонло се више у захтћванго славе, него богатства. Сваши е одђ нби, говори некш псторикЂ, сво« отечество, а не себе обогатнти }келк>, и спрома у богатомг от<честву већма, него богатЂ у оскудномЂ живити вол1(». Илвћстно е, да су сн у сиромашству воспитали Камилли , Фабрици и прочи; и као што су се онда достоинетвима украшава.ш лгоди , умирали су, и после себе ни толико оставлнли нису, колико е за погребеп1е тћла нв10ва потребно бмло; шта више, и чинђ бм кћери свое при удомлћнго даривати могли. Овмма подобнммЂ бмли су и иеки древни владаоци; и мм сђ великимЂ задоволвствомЂ у истор1ама врховногЂ предсћдатела Паризскога парламента читамо: о славномЂ 1оанну (Де лаВакер1К), кои е славомЂ и чесћу више, него трулммЂ златомЂ богатЂ бвт. Онђ се престави сђ овогђ

свћта и нћговвшЂ трима кћерима никаковоп. наслћд1н оставт нЈе , само едну голу добродћтелх. свого. Кралћ ЛудовикЂ XI. опомене се нћгове вћрне службе, собственнммЂ настолванћмЂ своимђ ове три кћери 1оаннове приличио према станго нгповомђ удоми бдио слово императора Валер1ана научава насЂ, како е сиромашство у послћднн времена у овога дргкави почитовано бмло. Онђ АуреЛ1а, кои е после императоромЂ 6б10 , за конзула произведв, и знагоћи нћгову сиротинго, заповћди свомђ кассе-храните.по , толико му злата дати , колико е човеку , таково зваи^е на себе приу|агоћемт>, потребно, и напише овако: ,,датћешЂ дакле Ауре.то, кога самв н конзуломЂ произвео, сва потребна кђ уређеиго обмчнога игралишта; достолнђ е данасЂ ове помоћи , сиромашства ради нћгова, кое нћму истина више, него другима приноси славу." Овако у сва времена, и у свима странама лгодскимђ ммсле лгоди они, кои истиному достоинству и великодупнго подралгаваго. Ови достоини лгоди, видећи, да они, кои су недугомЂ сребролгоб|н заузети, бмваго малоуини и робовима подобни, непридћплгого свон срдца богатству; великодушни су дакле и сммслеии велику добродћтелв почитовали , т. е. сиротшио трп1'.ливо сносити, и као иеко добро, а не зло уважавати го. По мнћшго овм лгодш, другји е степенЂ добродћтелви, кои притлжаваго богатство, и желе одђ лгоД1и чести, обратити га само на обшту ползу. 6 ; днммђ словомђ рећи: оии то само за собственностђ свого почитовали су, што су другима дали, Кимонђ , Атлнскш военачалиикЂ, ммслећи, да е много богатства придобмо, заклшчи сво Гшанћ свое сЈтрађанима своима подћлити, и међу^ивима наге налазеће се одћиути , и бКднмма, кои су разнимЂ обстонтелствима обколћни, помоћи. ФилопемонЂ, задобмвши одђ иепр|нтела снлна ору?к!н и конћ, такова е сва суграђанима своима раздао, да е на послћдку ис гима н робов« одкуплвивао. АратЂ, воивода Ахаискји, избавивши отечество свое, облгоблћнЂ буде , и многе дарове одђ св 1 К ) крал !:.ва получи, кое онђ између себе помири и несогласчго нђи)вомђ краи учини, дужника одђ дуга ослободи, бћднмма нужду олакша, и роба изђ робства одкупи. УпБ1таите дакле младе лгоде, шта и како МБ1сле о овимђ вишеизложенимЂ примћрима, сравнивши ова славна и честна употреблћшл богатства, сђ онима, коа злонравни лгоди чине,