Podunavka Beograd

©

Т 1 А $

Ј№ 29.

БеоградЂ 18 К>лјн.

1857.

ЦРНАГОРА. (Одљ Сладковића нзт. Орла ТатранскогЂ посрбш I. Идићг)

Тб1 душо мон, душо огпћива, Летиш-в томт. св-ћта ширииомЂ, Летиип. СлавенскимЂ смновомт., К'о што голубица снва Лети надт. гашмт. и полеткув, Тражећ' гранчицу зедену, На ко10и смнри, кадт> вихорч. дув, Душу свого уцвиЈ-ћну. Тв1 душо мон летишЋ широво, И там', гд4 слобода чиста, Гдћ супце слапе јоштт. само блиста, Управллшт. смућено око: Тамо оданешБ, там' се одморишт. У крилу красне природе, Дивотомт., лгобвомЂ н вћромћ створишг СвћтЂ властнвш свете слободе. Зборим -б о краго, гд^ћ нема гр^ћха, Гдћ желн већт> в ужитакт., И свћстБ се диже не инак', Но као Кремлн златна стр^ха Надт. Москвомб славномЂ, надт. срцемт. жарнБШЂ, Г д11 младостБ вћчно зелени, Гд-ћ проти вразма борећ' се старБшт. Гн ^ вђ светБ1и слободу цћни, Гд^ћ нећешт. чутн потребе ине, Кром' сладку душе потребу, Г д 11 ноћи ни-и, гдћ дан-Б сине К'о у томђ Мухамеда небу: ЗборимЂ о крак) таквомг; но охђ, Крав такве зиате л' вб ! гдћ? Текљ душа мол томе в св ^ћдокЂ, А свЉтч. цћлБ1н виче: „Нигдћ!" Но некЂ вамЂ буде! дакле !и нема Ти гора и ст^на гдасни; / . ? 1'С ' •' ' М'-, \у, ,

'4*4, ■•■'. ■'ј \ . »ч ■ «'■' к « 'Ј;

Али младостнБ1и полетЂ недрема, Видимђ п еданЂ св1!тђ краснБШ, Гдћ ће застати таи усхитђ светић', И рећн: „стани!" могућно, Докђ за ндеомЂ грамзећ' пролети Полћ радостно и смутнр, Недав' срцу оладнути, Прем' нигд^ћ га наситит' неможе, У жила' свои' свеможностБ ћути, НевЉругоћ' да пасти може, А ако и надне, ако красно свене, Кано пламенЂ Метеора КадЂ у свомђ властномЂ свћтилу увене: Гдћ в краи овмн? —• Браћо: Гора! Ои Гор», Гора! та Црна Гора! Тб1 краино кр-ћпке владе,, Погледаи само те твов граде, Балкана врхЂ — таласЂ мора! Така†е сбшђ твои као тан БалканЂ, СилнБш, гоначанЂ, страховитЂ, Тако в слоСоданЂ, так' велБШ ВанЂ, Так' св010м1. волбомђ становитЂ, И као те плаве Лдранске воде Тако е дубока н-ћг'ва ћутБ, К'о бура тн вода, тако в крутЂ У осветн СБ1НЂ твое природе! Как' море шт)е светостБ закона, Так' синЂ твои законе отаца: ХукЂ мора, то су слободе звона У прсим' твои Црногораца. Тб1 душо мон, ћутБ кз/ђ те ота Прати томђ свћта шириномЂ, ПолећешЂ сама сђ твошмђ единоиЂ ИдеомЂ младогЂ живота! У крав Славске лстишђ широко, И там', гд4 слобода чиста, Гдћ сунце славе јоштђ само блиста, УправлншЂ твов смућено око,

'■ ■* I ј V Л; V

& У