Podunavka Beograd

9. Суетво се трудн, да се уклони одђ богкественогг. <шредћлЈан1н свћта, гдћ само добро монсе обстати и напредовати , и гдћ се зио уб1>ктј казви и упропашћуе; ерт, ненидима нека сила обвлада га, и заедно са нћговима поступцима поставлл га у овомђ вТ.чиомћ ск Ј .тскомћ Опред]јл!>н1го. 10. Сав'ћств е наибо.мЛи учителв свега; врв ова и невКштог-ћ учи, шта му валн чинити, и тако се иитко несме сћ тимђ изговорити : да Н1е нозиавао, шта е добро, пгга ли рђаво. 11. Сав1.стБ суди свагда праведно и безмштно! Дакле слћдугоГш овомћ бОнгественомЋ и благомЋ чуству, нигда пећешт. учинити своеволћно пггогодЋ, кое бш иеиристоино бмло, већћ ћешЋ увћкЋ почимнти у и Ј .жииг М ћ спокоиства и задоволћства нћдрнма. СлКдуи г.шсу овога учителл, и кадЋ е у наивећемЋ степену радостл. 12. СавћстБ поучава свагда бртклБиво и ираведно! Дакле ако несл1 .дуешЋ н Ј .номћ опредћлћнјда и стази, нигда нећешЋ наћи путЋ блаагенства. Ие\!ои ее ни на нога другога ослониги, и пемои тражити друго каково средство кћ извршенно твои рђавм желн и склоностш, кое 6 бј шкодило чустну овога праведнога и пристоинога учитела. Знаи, да савћстБ сћ ничимћ нема сравнћнјв. 13. СавћстБ учи свакога, и вели му : да е свакш човекЋ гр 'ћшапЋ, и кои е на земићи погрћш10 , онаи е осћтјо савћтованћ внутренћга суд1е. 14. ЧовекЋ, лре него што ће учинити кораке кћ рђавшмЂ н!>говммћ дћлима, бори се са самшмЋ со 6 омђ , бори се са савћтутћомЋ га савћсћу, са благимЋ анђеломЋ, велимЋ, кои га жели свагда постонна одржати , и нигда га оставити да посрне. Али, да велике жалости ! више пута ово човеколгобиво поученћ тога благога ангела пролази суетно, ерЋ погрћшке превазилазе, и тако се лакиЈн изнршук)! 15. СавћстБ укорава свакога ! 6р г б после пбгрћшке добрми анђео бћжи, а злми бди надЋ нћговимЋ угнћтанама, Онда у мћсто радости влада страхЋ у срдцу. 16. ПакостБ рђавога савћта слћдуетисвуда и у свакомЋ ти се задоволвству находи. И ако се кадкадЋ случи, да се ово дневнима услачпг1гг— ;

ђенама заборавлл , гшакв ноћу у постелБи уображава ти се опомена на неправду. 17, Тм бш желн) епокоинога сна , али те опомена гони сћ тежкимЋ снима. Такова е дакле сила савћсти, кон заузима мћсто Бога у човеческои души! Сг, ГрчкогЋ превео С т е р ј н М. Ш к а. С в А III Т А НА В Р К М К. Кра.гћ»111.7. Марк« нибм у свое ирсме пи потуру за барутћ дао, а Доцнш пндисмо , како су еадћиствомћ пћгонммЂ читаве држане ст. .иодма заедно у шидЈ-хт, одлетале. Толнко етолћт'ш ле;кале еу крпа забачене по ђуброту, докле нису артио изобрћлн, ко1ом'|> ее сви високи в пизки духови рода чонеческогљ одкнат. Ошумк блше ек џочегка само као лНнћ у-. потреб.шванкј алн ово уепавателно ередетво пробуднло о Хинезе, кои садт. тр.шо очи н мрдаго главом-к, видећи, како в нкнова наука преко знда скочнла и К 0 Д' б други народа евов прибћжиштв нашла. Презркнвш е ш.понак-Б прадћдт« ХсршловогЋ телеекопа, кои е нове сунчане системе на своду небесномг. изнашао. Крумппрн су одб толико стол 1; т 1И сиротннБска мааиа, а од 'Б како лјоди од-б нћга болут, нестатће га. — А у наша е времеиа пуцатћш памукБ и сумПОрОВКТБШ Воздух-Б у моди. € в т в м 1 в Авраиовпкг. С И Т Н И Ц Е. * Ф илософ 1 п , кон ее забавлн са природомт. човечЈом -б, политпкомб в нравима, гледа да распространи полезна знана:— нћнн хулителви су или туооглавци илн невалвлн грађани. * Првћш е степент. кђ мудрости, евое еобетвено незнанћ позиатн , лудоеги — еебе за м.удра држати —• оставнти се, ако иежелимо да нает. другн за луДе држе. * Заелужене прекоре савћети нехтћти сноеити, естБ слабостц нви изб'ћгаватн, н!в еакрушеић! 1 о в а н т> Р н с т и ћ Ћ.

НОВА КНБИГА. Начинг избавлемп животч човеческогЂ изг примрлости, несвести и пзђ напрасне велике опасности, безЂ помо/ги лккара. Издано о6ђ Лер.пана ШлезинI. еера, С. лбкарскш наука. У Београду, у Кннжества Србскогг Кншгопечатнш 1847. — На 8-ку, стр. * IV., 100.

Учредникт. М илошб Поновићг ^л Издаво и печатано јг Пр а вите л ств е иои Кн б н ^опеч атн.БИце о граду, - ' • — _ 1 А»»Г Г