Podunavka Beograd

§

Ј\° ш

БеоградЂ 5. Декембра.

1847-

Б О Г О Н М ћ1 ! . . . ? 63БШОИВЦИ ? . . ? НАРОДОЛШБЦИ ! . . ПЛКЂ И ОБРАТНО!...? СЈАВА ИМЋ СВЕТРОИМ" / ! ! Рћчћ када е ааннрјв постала, Одма Творцу свбм' св обратила, На створенго захвалит' му своме, Свемогућство л' свеславнт' н1>гово; ПакЋ и Богт. се р-ћчи суобштјо, Лв(о се разумтћ и св^р.те, Да г' изближе виђа и узнава Тварв словесн , подобћмг небесна, У н&г' слави да се в^ћчно слави Циглбшт. ликомб Бога свог' прилннои«. НапрсникЂ е то схватЈо Спаса, То нзреко, Богт. што нечореко, Што л' в понћо н свакЋ разуми. здравни; Ц^ћла с' лгодетва снагомт. опасала бдног' слова, едиог' у н-ћм' духа, Тим' постала исполннска т1јла . . . То и цркву наздало е божго, бдну, праву , и с' тог' неколебиу — . Благо роду, преблаго народу, Тко чунетвуе у свом' слову Творца, Свог' н обштег' васелене Отца!..!.'? Већ' у сама посга божа храма — . Чнм' се већ'ма Свевмшнћш прослав.ш, Но духЂ нћговт. када се понвлн? Коме л' пр'|в да слћдуе лгодство, Нег' ли своме божћг' духа дару? . . . Тко л' ће лгодскнмћ божЉ зам^ћнути, Тко ли туђе туђем' иаметнути 1 ... 1 Наиправ!в баии. е и нанбо.гћ,

Сватко своимт. да се словомт. дичи, Ал' нвим' нитко да с' лудо некичи, Сватко своимт. да с' и словомђ служи, ПакЋ да нитко за то се нетужи . . . Тко л' рећ' см1в, то да право шв !...!? Истину л' е в^ћчно распинити, Лгодства л' благо навлашт. поражати ? ... Исти владци одреку с' властелства, Кад' улгодноств одбаце човештва, Тим' свакЋ чоект. себе подкопава, Шго ли више јошђ се одчовеча, А «аивише за то с' и страдало, Одт» првога грЉха и човека; Себноћа е заамЂ осмрћала, Наопако нћга изврћала, Да св човект. свог' и духа срамл ћ... Ал' исноћа већ' осупча лвноств Свега свога дружтва словеснога, Те н нашегЂ исто Славенскога, Већ' кумиру паметћ неклани се, вр-Б свеобште добро познава се, И то нам' в правог Бога даре, Тим' в вћчант., тнм' се и прославлл, Одт. нскона до у завћчхе, Докб в тварца, пакт. и докт. е Творца! Дакле благомЂ, и озбилн драгомЂ Топр†спмма браћи Хрватима!... ? Сђ нов' узнаше, да езмкЂ нмаше, Свои рођенвш СлавствомЂ наплођенми, Свимђ е богатЂ, сваком' узаима, И свег' за се 10шђ обилно има, Варваризми сви ту ништ' неможу, Тек' за нб' ПБ1таи евакЂ Бороев' Никца, Ил' другога сваког' краншника, Брата Срба, ил' ти Расмана, И то ти в правога Славина, У том' неима зрнца одђ Илира,