Podunavka Beograd
ИГ Ж ^
О ПРЕВОДУ НОЗВОГЛ ЗДВЂТА. Ми србн много чудитисе имамо, када посмотримо, капве приателве кадкадљ добивамо у лгодма, кои се нашомљ браћомљ именуго. Прошие године у чис. 98 „Луне" лвлн едант. ученљ слабннннђ изђ Беча, да е Вукљ СтеФановићв Караџићв превео нови Завћтљ изђ Светога Писма на србски езикЂ. Ово лвллгоћи, лготисе страшно, што срби, и нарочито свештенство србско, не прима тога превода. У лготости сво1ои хвали преводнтелн, а хули све друге србе, нарочито учену классу, и свештенство србско. А да би се 10ште већма устрашили срби одђ своега беззаконин, што не примаго светога писма, ВукомЂ преведенога, увћрава УчредникЂ Луне, да е са†онаи членЂ написанЂ у Бечу одђ мужа, кои е сама важностЂ у литератури славенскои, и ковму у свакомЂ призр ћн1го подобава судЂ о такои ствари. Наводисе ондћ 1., да е преводителг> био у преводето заисга смислу е/;ра ><Ђ. ие са.по р&члга. На то би се могло ово примКтити: КадЂ е та кнЂига преведена за србе, то срби имаго прво право о нђои и судити, примита го, ако е добра, одбацити го, ако ше добра, и.ш потребна, или полезна сђ косгодђ стране. За судв о преводу овомђ имак> и срби доволбно способнихЂ лгоди, сирћчв кои знаго езике, грчки, римски, нћмачки, славенски. србски, и кои су искусни у наукама богословскима, а особито ексегетичнима, и ерииневтичнима. А што дописателв то не признае, тимђ показуе, да не познае срба, и говори о народу пресудно, коега не познае. А то ние разумнога човека. Па ако би се одабрана одђ народа, и свештенства србскога лица, и хотћла посавћтовати 1оште сђ коимђ и иновћрнимЂ учевичЂ муакемч, о преводу светихљ, и преваж-
нихђ свонхђ кнЂига; опетЂ много сумнамЂ, би ли на таи договорЂ и савћтт, позванЂ био дописателв оваи, поне зато, што никака†нвни досада листђ ние свћту авио, да су када и послћдователви римокатоличке цркве, ко!ОИ дописатела принадлежи, искали савћта одђ н1ега у смотренго кнвига, тичућихсе благочест1л и цркве свое. Истина, сваки литераторЂ има право, судч> свои изрећи о свакомЂ дћлу иитерарномЂ; ио неима права^ хвалећи какво дћло литерарно, наметати га цћлому народу, и хулити цћо иародЂ, што га не прима. Кои то чини, таи вређа право човечества. А право човечества свагда стои надЂ правомЂ литераторства. Кои е истинито изображенЂ, таи то зна, таи тако и поступа. 2., Говори се ондћ, да се нико одг, Срба не може сравнити сг ВукоЈПЂ у сили езика, То е мнћН1е дописателн. Онђ е имао право, мнћше свое рећи. А сви Срби имаго право, судити о мнћино н1еговомЂ. Кои жели пресудити, ко у цћломљ каквомЂ народу наиболћ зна взикђ онога народа, тому треба и самому пре свега езикЂ онаи добро знати. Дописателх, е, ако не погрћшавамЂ, славенски филологђ , па може бити понешто и србски. Онђ по свои прилици мисли, ко зна филологиго еднога езика. да зна и сзикђ онаи, и то тако, какогодЂ и онан, кои е исти езикЂ тште изђ груди матере свое посисао, и после цћо нјивотђ свои домаћи. цивнлни, и морални сђ езикомђ свонмђ провео. А н самв са свимђ противнога мнћша, и противнога искуства, и зато велимђ , да често дубокЂ филологђ може са свимђ непознатЂ бити сђ духомЂ езика, виткосћу, важносћу, лгобкосћу, богатствомЂ, сласћу, силомђ. Л узЂ то мислимђ , да наивећи писателви, наисилниш оратори и наиважни1и поете на свћту, мало су се занимали филолог 10 мђ езика, на коемЂ су писали, и бесћдили. Н се самљ кадкадЂ