Podunavka Beograd

ска. Има петЂ трула. кои у Форми крста су понамћштани, 500. стубова: старински, зеленш, одђ порфира, серпентина и мермера пругастогљ. Свуда се у цркви види злато, тучљ и мозанкљ; оплоћена е сполн и изнутра бћдммЂ мермеромг.. На вратима црквенима испупчени образи представлнго свете и друге несвете предмете. Среднл велика врата, вћшто израђена, донешена су изђ Цариграда са св. Сооне, кадт. су Латини освоили Цариградљ. На басади надт. среднвимЂ вратима виде се 4. лава, донешена такође изђ Цариграда 1205. године, однешена у ПаризЂ 1797., па опетт. 1815. изђ Париза у Млћтке повраћена и на старо мћсто нбино намћштена. Знаменит1а су у овои цркви мћста: а. ПредЂ великимЂ вратима мћсто оно, гдћ е ФридрихЂ Црвенобрадми искао опроштенћ одђ папе Александра III. б. Капела кардинала Зена, у ко1ои овогђ тћло почива и у коши се саркоФагЂ истогђ кардинала, одђ црнога мермера изсћченЂ, налази. в. Капела Богородице (81а МагЈа <1е! тазсоиН), у ко10и су супруге своимђ мужевима вћрне Богу се молиле и завћте чиниле. Мозаици у капели овои су одђ 16. столећа. г. Мћсто, гдћ се свештеници облаче, кадЂ служити иду, (сакрист1н), украшено е свуда одозго (по плаФОну) наилћпшимЂ мозаицима. НаполеонЂ ушавши у ову сакристјго, казао е, да ништа лћпше вид^о нн:. д. Благаиница св. Марка, сада не тако, као што е негда бшла, богата, ал' шшђ у нвои има лћпн и скупоцћнБХ стварји; међу осталима и жезалЂ, кои се употреблнва при крунисанк* кралћва ломбардо-млћтачки. е. ВеликогЂ олтара иконе (мозаика) тежину држе на 45.000. Фун. ж. Капела, у коши у среди стои купатило одЂмермера и надЂ кунатиломЂ овбшђ крштавана су некадЂ дћца племића млћтачки. з. Звонара св. Марка е предЂ црквомЂ посебице саграђена. Има 98. метара вмсине и 13. ширине. Нема може бмти звонаре, на кок> се човекЂ лакше попети и на кошо бм могао. Одозго сђ нћ види се цћла вароиш са околнимђ островима, н сђ тврдомЂ землвомЂ чакЂ до Виченце, сђ брдима сђ лћве стране, кђ западу гледагоћи, Апенини, а сђ десне алп1иска голска брда. И предЂ црквомћ св. Марка гтое три пот анн ал' повмсока стуба. Ови су подигнути бм-

ли, да покажу землћ као: КипарЂ, КандЈго и Мореу, осимђ Игалје, гдћ су Млћтчани некадЂ заповћдали; и надЂ овииђ стубовима бмвале су разв1ене заставе истм земалн. Пошто човекЂ промотри сполн и изнутра цркву св. Марка, нћну величину, Форму, мноштво употреблћне грађе, камена сваконке лћпоте: мермера, порФира, серпеитина и т. д .,накитЂ у нвои употреблћнБ1и, послове мозаика, туча, изрезака наиређи; гдћ нема живохшса никаква, ал 'овБ1 мћсто заузимахо мозаици по злату ударени; ча после што е каменћ само лћпше изђ подалви краева: изђ Сир1е, Египта, Мореа и т. д. доношено ; наипосле да су саме катакомбе са наистарш укопанм мртвм тћлеса сакуплћне и у цркви на разлнчита мћста разређене; не може се човекЂ, велимЂ, уздржати одђ удивлћнн па да не поммсли: х{ако се то могло све толико и такимЂ страшнБ1МЂ трошкомЂ и трудомЂ набавити и на мћсто поставити. Ал' да су Млћтчани Богђ зна како богати и еилни 6 бјли , па да нису имали свои собственБ1 свхнова умћтника: и за зиданћ, изрезиванћ и саставлннћ вћштБ1 ; нигда они, ма кое новце дали, цркву онаку сазидати, подићи, а особито онако украснти могли не бм. Цркву св. Марка неки цћне, да има вредности 80. мил. дуката. Ал' ко то може у новцу процћнити! 3-ћа е знаменитоств у Млћткама: палата дуждова. Архитектура понаивише аравлннска, ал' ова е и сђ другима помћшана. Зидана е у половини 14. вћка по рисованад Филипа КалендарГл подђ дуждомЂ Мариио .пЂ Фалгергомг. Има осимђ при землви шшђ два бон. Саграђена е на П; страна источна у море, гожна на малу шнцу, а поредЂ сћверне тече малми каналЂ, преко когђ иде мостђ , нареченни одђ уздизанн. У нвои се виде: а) Главна врата зидана у1458-ои години одђ архитекта Бартелелпл. Она се зову: Рог1а с1е11а Саг1а. б) Сђ друге стране авл1е спрама врата овн виде се штатуе: АдамЂ и Ева. в) СтупнБи — басамацн —• Гиганта, коима се у првБхи бои пенћ. Одозго су штатуе Марса и Нептуна одђ Лкова Сансовина израђене. У зишавши горе узЂ ступић ове, предузимало се некада у ходнику крунисанћ дужда млћтачки. г) Ступнви златни, коима се иде у другхв бои. Овима су вођени племићи, дошавши до узраста оногђ , да могу бмти чланови великогЂ савћта.