Podunavka Zemun

166

опоминЂмг, да самћ огорченг устао, кадг самб, опазјо, да ме одт. пролазећи мои познаника ни еданг поздрава неудостоава, ади башг ни еданг. Срдито се удаЛБИмг одт. тога м1>ста и пођемг тражити конака; кадг на углго еднога сокака сав1бМЂ, еретнемт. се са мо10мђ Анкомђ . „ВолФе!" повиче она гласно и пође да ме загрли. „Опетг си овдћ лшбезћиИ ВолФе! хвала Богу да си се вратш!" Да глад!. и певолго трпи, видило јоК се по одћлу, а срамна болестћ видила 1ои се на лицу; изгдедг н1нгћ св1»дочш е, да се у иаиразврат1пе створенЂ претворнла. Л со одма сћтимг шта се одђ прилике сђ нноме догодило, и садг ми паде па умЂ, да самћ малочасЂ срео неколико кнажески драгонера, одкуда заклгочимЂ, да у варошици мора бмти гарнизонЂ. „Солдатушо!" продеремЂ се и смегоћи се окренемЂ 10И ле!)а. Мнло ми е бв1ЛО, да се међу живима шшђ едно створен-ћ горе одђ мене налази. Нисамв е никада ни лобм. „Мати ми е умрла бнла. Сђ мошмђ мало ?,1ђ кућицомђ су се поверителБИ намирили бнлн. Никога и ништа више нисамћ имао. Са†ме се светг клонш као одђ каквогЂ отровиика, али и и самБ се еданпутЂ одуч10 одђ стида. Одпре самв се 1:рЈо одђ лгоди, ерЂ презрен'ћ писамБ могао подносити. Сада самБ имђ се наметао и увеселмвао се тиме, што ш разплашуемг. Добро ми е бв!ло, ерг нитг самв имао више шта добити, нитм шта сачувати. Никакво ми добро свобство Н1в требало, ерг га нитко кодђ мене цје ни предпоставлко. „Цео св'! зтђ ми е отворенг 6 бш , и можда бм ме у туђон землБи за поштена човека држали, али и самв већг 6бш таио клонуо духомг, да самв се боао као поштенг и изгледати. ОваК е ми начипг мишленн наипосле очаннЉ и срамота силомг наметнула. Кадг већг нисамБ могао чести никако задобити, ос-та 10 ми е шшг едино то, да се привикнемг бмти безг н1>. Да самБ ово понижен^ дожив^о докђ самБ 10шђ суетанЂ и гордЂ бмо, морао 6б1 себи самв животђ одузети. „Шта самБ управо сада заклгочш, бБио е 10ШЂ и мени самомЂ непознато. Само самБ се толико тамно сећао, да самБ хт1»о зл»> чииити. Хгћо самв судбу свого заслужити. Закони су, мИслио самв доброчинство за св'ћтг, заклгочммг дакле повређивати 1и; иекада самБ изг нужде и лакомислја грћппо, сада самБ пакг то чинш слободнимг изборомг и на свое увеселеше. „Прво ми е бБЈло да самв се подаинога лова лат10. Л овђ ми се 6бш већг и оиако мало по мало у етрастБ претвор^о, а осимг тога морао самв одг нечега живити. Него нисамв едино ради гога ловг изабрао; копкаломе е нћшто да кннжескоИ забрани иркосимг, и да свимг силама господару моме штету наносимг, Да ћу ухваћенг бмти, тога се више нисамБ боао, ерг сада самБ имао за одкровитела мога олово у преправности, а 6бш самв ув1>ренг да ме пушка изневћрити неће. Сву самв дивллчб тукао на кого самв годг наилазш, нћшто мало само самв на граници у новацг обраћао, а већу частг самБ оставлао нека труне. Жшио самБ штедлвиво, да могу имати трошка за барутг и олово. Опустошеиа, коа самв у великомг томг лову починш, осћте се, али сумин се нје више мене тицала. МоИ изгледг сваку е сумнго брисао. Име мое бмло е заборавл1>но. „Овако самБ неколико месец - 1и живш. бдпо сзмб

готро идући но момг обичаго трагомг едиога елена, крозг шуму лутао. Два сата самБ се узалудг мучш и већг самБ мислш, да ће ми се ловг измаћи, кадг га паеданпутг смотримг на еданг пушкометг удал'ћиа. Хт-ћдо већг иишанити и палити — но одма се тргиемг, видећи н1>колпко кораклаи одг мене еданг шеширг на зсмлби . Иогледамг бол1> и познамг ловца Роберта, кои е иза сдпогђ дебелогт, раста на исту дивлачБ иишанш, кошК самБ а мое олово иамћнуо. При погледу томг смртна ми ладноћа крозг кости помили. То 6 б 1!1 шо башг оиаи човћкг, на кога симб ме|)у свнма живимг стварима наижешће мрз10, и таИ е човекг нзложенг домашаго пушке мое. У томг тренутку учини ми се, да се савг светг на нушчану цевБ мого спустш, а мрзостБ читавога живота мога да се слила у единБ10 врхг прста, сг коимг ћу убиточно гвожђе потегнути. Нћка страшна невидима рука надамномг е лебдила, показателв часова судбине мое неодзивно е на оваи црнми минутг иоказивао. Рука ми е задрктала, кадг самБ се на пушку ослошо, да она страшпБШ изборг учиии — цвокотао самБ зубима, као да ме грозница тресе, а дисапћ ми се загушлбиво у џигерици заптило. Нћлнп се мииутг цевв мол међу човекомг и елеиомг иеодважпо лголлла — едаиг минутг иротече — 10шг еданг — и опетг еданг. Освета и сов 1> стб борише се постонно и нееднакомг срећомг, али освета поб1>ду одржа и ловацг се мртавг на землго свали. „Сг ватромг заедно и пушка ми изг руку изпадне ...... убица .... промуцамг лагано у шуми е тишина владала као на гроблго — добро самБ чуо да самБ убица изрекао. Кадг се ближе довучемг, онг издане. Дуго самв ћутагоћи предг мртвацемг стазо, навпосле аспи-мг смејјомг одда'немг. „Хоћешг ли одсада држати езикг за зубе, драпи пр1ателго!" проговоримг и сп г ћло ближе ступимг, иакг му образг иа пол1> окреиемг. Очи су му бмле сасвимг отворене. Л се сневеселимг иа еданг махг умукнемг. Чудно нћшто станемг осћћати. „До сада самв на рачунг свое срамоте грћнно; али сада е 6 б 1. јо учин1шо нешто за кое шшг нисамБ одуж1о, Пре еднога часа мислимг, да ме не бн нитко могао ув!»рнти, да се шнгб какво створенћ) горе одг меие подг небомг налази; сада почнемг увиђати, да ми се пре едиога часа шшг и завидити могло. „Судг Бож! И ше ми 6бш на паметБ пао — него само некакво, незнамг какво? тамно опомиианћ штранге и мача, и погублеи1» н1»ке женске. коа е д1»те свое уморила, што самБ 10шг као ђаче гледао. Н-ћшто особито страшио бмла ми та мисао, да ми е одсада животг заложенг. Ни на шта се више иеопомин1Јмг, Усилавао самв се, да се живо ономенемг свио они зала, коа мп е мртвми за живота свога нанео, али чуда! паметБ мол бБ1ла е као изумрла. НисамБ иишта могао себи представити одг опога, што ме е пре четвртБ часа до бесиила довело. НисамБ ни понати могао како самв до тога убЈВства дошао. „1 ошђ еднако самБ предЂ мртвимЂ т г ћломЂ стаао. Пуцнава неколико бичева и шкрипа неки теретни кола освести ме. М1»сто, гд1» е д'ћло учинћно н|е ни четвртБ мил1» одђ друма удал^но 6 б!ло . Морао самв на свого сигуриостБ мислити.