Podunavka Zemun

228

МоћБ и богатство ове породице растла су временомђ све већма, до после задоб1е она скоро савг Сремт. и н4ни членови буду одликовани насловомг „херцега сремскогг." Ме^у овимг херцегима бв!0 е наизнатнш Никола УИлакЂ, кои е саперникт. крала Мат1е ради мађарске круне бвш, те касше одг овогђ насловг кралд босанскогг д0610, сђ коимт. се е задоволвш. ОваИ Никола претворш е Илокт. у праву тврдину и стекао на боДноме полго крозг храбра д^ла велику славу. Но нћговт. синг Ловра противт се своме кралго Владиславу и нехтеде већг одђ н1>га никакве заповЂсти прШмити, што е крала тако огорчало, да е силну воиску подг управлан^ћмЂ Бартола ДрагФ1а на н4га послао. Ова е воИска обколила Илокђ и кадЂ е Ловра увид10, да 10В неће моћи одолети, отвори градЂ те преда себе и свое благо у кралЉву милостб . Буде аатимЂ одведенЂ у БудимЂ и ту му се парба доста дуго предЂ крал1јвскимЂ судомЂ отезала, докђ на последку племићи и велможе мађарски крала не премораго, да му опрости и сва добра и достоИнства опетЂ новрати. Уиро е Ловра у Илоку л4та 1523. и понео са собомЂ насло†сремски херцега и име Уилачке породице за увекЂ у тамнБтВ гробЂ. У тамошнБоИ манастирскоб цркви налази се н1>говђ и н^ћгове супруге Кате гробнбш надиисЂ, когђ и данашн -ћгЂ дана свакШ видити и читати може, кои ту стародревну цркву пооди и у нбо В се огледа. У истоИ црки 6бш е такођерЂ саран-ћнЂ и светБШ ГованЂ КапистранЂ, таИ по 6 ожнбш и велероћнБШ калуђерЂ, коВ е крстоносну воИску скуплло и одушевлавао те са витежкимЂ Хунад1емЂ — србска га песма слави подђ именомЂ Сибинанина Лнка — турскогЂ цара Мехмеда мначки одђ Београра одбш. Преповеда се, да су Турци Капистраново тЂло касше изђ гробнице дигли и у манастирскШ бунарЂ бацилн, а други опетЂ веле, да то ше истина, већБ да су Турци споаенуто т1>ло за новце другимЂ некимЂ калуђерима продали, кои су исто у мађарску пренели и туде у манастиру града Селешја пристоино чували. Но кадЂ е Франн ПеренБИ, бвшш1И следбеникЂ 1ована Запол15, селешиИ градЂ освош, буду калуђерима свете моштн Гована Каписстрана отете, свои драгоцености лишене н по запов^ћсти ПеренБ1Д у бунарЂ бачене. Дакле опако дЂло не починише Турци него други безбожни лгоди, и да се то догодило, сведоче намЂ списателви: Тимонђ , Сегеди, АмандЂ ХерманЂ, СеренБи и 1осифђ Цинесиа, кои су о овоме предмету писали. Ако се данасЂ већЂ и незна за свете мошги 1ована Капистрана, почемЂ имђ е по разоренго града селешкога трага нестало, то га западиа црква инакЂ као светца почитуе, и у Илочкоме манастиру показуе се шштђ и садЂ странцима ћел1л, у кошИ е оваи храбрни духовникЂ душу Богу предао. Изђ надписа латинскога сврхЂ те ћел(б дознае се, да е 1ованЂ КапистранЂ л1>та 1456. (23. Октобра) преминуо. У Илоку бБ1ла е такођерЂ крозЂ више столећа и столица сремскога епископа, но херцегЂ Ловра немогаше се никако већЂ сђ епископима сложити, и ова

непрекидна распра даде повода, да епископска столица у данашнЉ село БаношторЂ пренесена буде, кое е у оно време прилична варошица бБма. Одђ дванаистогЂ до прве четврти шестнаистогЂ столећа цветао е Илокђ, но наившши стененЂ благостана достигао е подђ владомЂ мађарскогЂ крала Маћаша (1456 — 1494), почемЂ е онда преко десетЂ хилада жителн имао, кои су о винодћлству живили и сђ виновнимђ производима живостно трговали. Сремска вина бмла су онда на гласу по целои Европи, средствомЂ Дунава могла су се она безЂ препоне на далеко разшилати, и зато е Илокђ тако добро напредовао. Собствена користБ земалБскогЂ господара захтевала е, да сву позорнстБ на поспћшио обрађиванб свои винограда обрати, ербо е одтуда знатне приходо вукао. Да е то истина, доказуе та стварБ : да е н. п. сремскш херцегЂ Ловра приликомг, кадЂ е Илокђ своме кралго нредао, осимт. другогЂ новца и блага пуни три хиладе (велики) буради посве стара вина одђ наиплемешше времске лозе притажавао. Но ово се благостан^ћ сасвимЂ пореметило долазкомЂ Турака у землго. ЦарЂ СулеиманЂ освош е Илокђ лЂта 1526. и поштедш тврдинго, коа му се виђаше одђ потребе заради болЉгЂ заштићавана горн ^ћгЂ сремскогЂ пред ^ћла. Ага еданЂ са петЂ сто Нничара чувао е градЂ н управлао сђ народомЂ, ков е садЂ тежко робовати морао. Иодђ турскимЂ господован^ћмЂ проиадало е винод"ћлство око Илока тимђ више, што Турци изђ верозаконски узрока виновну радиностБ башЂ иетрпе, изчезавало е потомђ и народа, и при одлазку Турака износило е Илочко становничтво едва коекакови хиладу душа. Држали су Турци Илокђ до године 1687., и тогђ л-ћта царскш гепералЂ Диневалдт. срећно га задобје, те Турци му за увекЂ пле/а окрену. Твердину чувао е одсадт. царск1и воиник г б, но она буде касше подђ царомЂ КарломЂ VI. као непогребна разрушена и сво каменЈ} у ВарадинЂ за ондашнш градв, когђ истбШ царЂ изђ нова градити даде, пренешено. По одлазку Турака надарш е царЂ ЛеополдЂ (ирвБш) кназа Ливја ОдескалкЈа сђ Илокомђ и уедно му поделш насло†херцега сремскогЂ, коимђ се ова високо-племенита породица до данасЂ служи. Илокђ може садЂ 3 до 4 хиладе становника имати, кои као и нбиови предци о доста трудноме добитку, когђ имђ обрађиване землћ, нарочито винод^ћлство дае, ипакЂ задоволвно живе те нешто и риболовомЂ се хране. Илокђ е ономадно одђ пожара пострадао и свакШ човеколгобацБ садЂ искрено жели, да се н -ћговч добри, марлБиви и свагда гостолгобиви жителви одђ те несреће што скорје опораве и оно благостан^ћ, о коме горе речБ имадосмопуно -обилБно онетЂ постигну. ДругомЂ ћемо приликомЂ о разнимЂ старинама, кое се у Илоку и у н1зговои околини шштђ налазе, обширше известћ дати. (д-)