Podunavka Zemun

ПО Ц9 МА9Ш &.

РЗ' смокву, подг кошмг е, као што казиван^ народа постои, Мати Б ож1н сг малимЂ Исусомг одпочивала. — Колико е хилида лгод1н ово место посетило, на комг се ми садг налазимо. Овде е Камбизесг, првми завоевателБ Египта, стоао; сг ове е висине великш Александерг, завоевателв толики пред^ћла, свов погледг на краинго землго бацш, а тако исто и еруги завоевателки Нилске предћле оиустошавагоћи, пличкагоћи, подчиннвагоћи, као: Картагинини, Римлнни, Аравлнни, Турци п Французи. Овде се и гонакг деветнаестогг века ђенералг Бонапарта бав1о, кадг су Мамелуци недалеко одг Пирамида пливали у крви, кои су се бадава трудили, да млађаногг гонака поб4де. Хилндама после насг долазиће, да ова чуда гледаго. — Сг врга Пирамиде чини се, као да степенг на подножио ше далеко; наши Бедуини, знагоћи да насг очи вараго, пруже намг каменг, да бн на последнми степенг бацили. Бадава смо се мучили , ерг крепка рука треба да е, да 350 стопа добаци. — Друга е Пирамида мало ужа, али е у висини онои првоВ равна. Тако звана мала или трећа Пирамида види се, да е навлепша бша, она е по качиванго одг крала Микериноса основана, н&говимг се именомг и зове. Кадг смо се сг Пирамиде сишли, наумимо и унутра сићи и видити. Одприлике 100 стопа у дублмшу води еданг узанг ходникг. Упалимо свеће, и пођемо унутра, но тако, да смо свакш одг насг између два бедуина бнли, ерг е патосг у ходнику одг самогг углачаногг гранита бмо.

Пролетан1> слепи мншева, прашина и врућина до 23 града учини намг сасвимг несносанг путг. Наипосле дођемо у собу крал^ћву одг самогг углачаногг гранита сазидану, коа е 32 стопе дугачка, 16 широка и 18 висока; у коши се одг гранита сандукг налази. Свуда по дуваровима стое имена уписана, кои су ово место посетили. Пођемо затпмг мало дуб,тћ и уђемо у едну манго собу, то е соба и гробница кралБИчина. Она е белимг мермеромг изидана и у нбоИ нема сандука. 1ошгг се и дал-ћ могло ићи, али е ходникг тако узанг, да су се и сами пратшци з г зтезали дал4 насг водити. КажЈ^, да су неки 286 стопа у дублвину улазили и на неку у стени издуб.тћну салу наишли. Мм знонвни сг пунимг очима прашине едва се сг тежкомг мукомг воздуха дочепасмо и као мртви поредг пратшца легнемо. Мало намг времена оста, да добро посмотримо Свинксг, т. е. лежећегг лава сг човечшмг главомг. Т&ло в н^гово пескомг гогово затрпано, само му се глава и вратг види. Кадг су године 1819. песакг одкопали, нашли су лаву на прсима таблу одг гранита сг надписомг, а између преднБИ ногу малми храмг. Наилазили су такође између овогг лава и среднћ Пирамиде на неке ходнике, кои су по казиванго водили у Пирамнде. Мм нисмо то испмтати могли, почемг е све опегг пескомг затрпано. Да су се овде млоги лгоди врзли и да су честе битке бнвале, види се и потоме, шго е глава лавовска сва танегима изобјнна, а то се примечава и на самимг пирамидама. 1 Д. ЕАЛАИТСКШ.

Н Ј |»НЈ |» н а бон ј старм п а р о д а.

Да су и саме бое на образованоств лко подМствовале, види се одтудг, што су по природномг току наистарш народи гледали, да гћло краснимг халвинама узвисе. За доказател&ство неморамо прим-ћре изг новш лепм вештина наводити, ерг то сва садашна радиностк засведочава. Између св1го боа пурпурна е прва бнла, на кого су лгоди тштг у наистар1Л времена погледг бацили; она е непрестано у цени бмла дотле, докле се ше еФтишимг крмезомг заменила. Као што и за све проче, тако и за ову бого говоре, да су е Финикиннни пронашли; но вероватше е, да су е они први употреблавати почели. Уобште се прича, да е некш пастирг краЛ мора овце пасући ,'приметЈо нгошку пастирскогг пса пурпуромг обоадисану; а таи е пасг пре тога пурпурногг пужа прегризао бмо. Пастирг дигне са земл^ћ пужа и стане истлтивати бого н^ћгову. Одма затимг шпек} г лативнмИ трговачкјв духг Финикинана (кои су данашнвимг Енглезима подобни бмли), присвое то ееби, и тимг су до оногг благостанл доспели, о комг пре тога ни саннли нису. Пурпурни ови пужеви садржаваго у себи црвену или плав} г -лгобичасту бого. Црвена пурпура изгледа као загасито-црвена кадиФа, кого су Грци иорфиромг (рогрћуга) називали; плаву пакг пурпуру назмвали су сопећуПоп или НеНх 1ап1ћ1па — лгобичастни пужг, и ова се наивише кодг Ефеза налазила. Не само ови пужеви, већг и млоги други мекушци имаго некш сокг у себи, коимг воду муте, ши да

избегну одг непрјнтелн, или да плнчку примаме. У младомг пужу сокг е оваи загасито црвенг, доцн1в црнг а понекадг и отворено црвенг, и оваи е .одг наивеће цене. ЖивотиНБИце ове ваталп су стари народи по обалама средиземногг мора; понаивише пакг на обали Кипра, Крете, Родјхз , Тарзпса, Тируса, Сидона и т. д. Изва1)ене ове пЈ т жеве кували су сг некомг бплБномг киселнномг, и отудг су ту чувену бого добјали. Наискупоценјн е бБ1ла као крвг црвена изг ТирЈха; после долази аметистг-пурпЈ 7 ра, лгобичасте бое. НаВмоћнш и наибогатји лгоди 6 бни су само у станго едну или дрЈ'ГЈ т купити. Требало е 300 фјчши пужева да се 50 фунтш бј -не обондише; а триста фунтја нје лако бмло набавити, ерг т1и животинбица ше велика мложина бБ1ла. У време АвгЈ'ста коштала е една ФЈ 'нта пурпЈ г ромг обондисане вуне преко 200 талира. Кннжеви, особито крал4ви вавилонски, асирски и перзиски ценили су ПЈ'рпЈ т рпс халБине као и само драго камен-ћ. У Малои Аз1и правили су одг пурпура чаршаве, коима еу кипове покривали, а тако исто и простираче и зав&се. Кои нису могли ПЈфпурнЈ- халБПну купнтн, задоволавали сј ' се Римлнни и Грци сг тимг, што шмг е одећа пурпЈ 'рномг ивнцомг оперважена. Као што смо напредг рекли, наискупоцешн цј -рпурна бон у ТпрЈ'су правила се. У овоИ знаменитои трговачков вареши половина жителБСтва сг тимг бо«дисан'ћмг занимала