Podunavka Zemun

154

ПОДУМ4ВК4.

Отацг вашг кадг е умро, тестаментсшг е поставјо мене за старатела о н4говомг иманго а за тутора свотВ ћери. Иман4мг управлно самБ тако како ми савеств моа ниш^а пребацити неможе, ерг е порасло до велике богаштине — ћерка н1в тела бнти подг мојомг управомг, него оде свошИ светски мудругоћов тетки у Брислу. Мени ако и есте за спасешемг ваше душе више стало, него за иман^ћмг, опетг зато промислш самв се и на то да мотримг, да вамг на1}емг добра и поштена човека, кои се неће више старати о животу вашемг на овоме, него на ономе свету." „То е нешто веће, него чему самв се а надала!" рече АмалЈа као зачуђено. ж Но л нећу да по|емг за оногг човека, кои се загледао само у мое иман^." „Онг васг башг лгоби, ћери мон; онг незна готово ни да ви имате имана. Онг е у Шпаи васг познао и обегенисао." „У Шпаи?" „И отимао се око ваег!" рече смешећи старнВ гроФг. АмалЈн сети се оне двоице милостника. Садг већг ме могла сумнлти, да гроФг немисли о ономе кои е сг нвиме едногг презимена. в Ви мислите АлФонсг Функалг?" запнта она изтежући „И да ми ше синовацг, опетг бн срећу вашу н^му поверш. Онг е племените породице и човекг преизреднога карактера. Видите да н нисамв само мога ћеФа ради око тога навалт, да васг пош.гћмг у манастирг. Сваку сумнго о правоИ нЈзговоД лгобави кг вама одбјо е сг тимг, што е ва ма као непознатоД лепотици руку пружш, па онда сг едномг опасномг шнницомг побш се, само да вашу честв избави. Као што ми пише меиданг е сг раномг одржао, коа га задржава, те шшг кое време неможе доћи. Па како чудноватцв догађаи премудрога промисла наоди се у свимг тимг одношеннма. АлФонсг ме моли, да се прођемг свакога плана о н^говои женитби, ерг е срце н-ћгово већг заробјо еданг анђелакг. Како ће се убезекнути пакг, кадг овамо дође па види, да девовку кого е изабрао, предг н^га водимг. То ше текг сл^учаи, ћери моа, то самг Богг тако умешћа, кое кадг би 'тели мимоићи, сагрешили бн. АлФонсг е бно оруђе, коимг е се СвевншнмВ послужјо, да казни невернога супруга. — Знате за кога а мислимг!" „Тав ли е иосао дакле," помисли она; „е, садг знамг на чему самв!" „Кадг се тако догодило да непропустимг ово вече, да васг спремимг за вашг животг унааредакг," настави дал4 гроФг. „Имате да бирате АлФоиса или манастирг. Моа е жела она кое е и твоИ поковнна отацг бно, па садг пре нег' што прођи дани овогг светилишта, морате се примити или овога или онога. АлФонсг ће ово дана доћи разсудите па изберите!" „А ако се а ни едномг одг тогг двога неба могла склонити?" запнта Амалја озбилвно башг очи у очи гледећи. ГроФг се смешш за некш ока тренутакг ћутећи; па онда ладно и ти 'о одговори 1ои: „Нећете ме натеривати да руке мое одг васг уклонимг и у име отца вашегг, свегг насл-ћдш лишимг. Неуздавте се ни навман^ у то, што крозг три месеца постаете пунод&тнд — више треба то да имате на уму, да мати

ваша ше бнла венчана жена вашегг отца. Онг васг е као свое дете примш; али оћете ли вн и иман4 н^ћгово насл^дити, то стои за вашимг владан-ћмг, а за суд1го у томе отацг вашг мене е поставш. Вн видите н морамг владатц се по мојов савести. Неузтете ли поћи за мога синовца, за кога н, по моме унутрашн-ћмг усрдномг уверенго, др_ жимг да е онг само онакш човекг, какавг васг по желви вашегг отца усрећити може, онда ћете морати у манастирг." „А мое иман-ћ?" „По тестаменту вашегг отца припашће манастиру ономг у ком' сте вн." Дакле наВдал-ћ крозг осамг дана морамг или едно или друго изабрати?" „6стб." „Добро, АлФонсу самомг казаћу на што ћу се склонити ? У манастирг да ћу отићи неуздавте се, господине гроФе!" „1ошг бол^, Амалја, ерг вн така младица можете се лепоИ срећи надати. Лепг, побожанг брачнни животг исто е тако Богу поволлнг као и манастирг. Н идемг да спавамг, ерг време већг утишало се. Богг некг васг орабри у вашемг добромг намишлнго! Лаку ноћв!" Амалја полгоби старца у руку, и одведе га до врата н^гове собе. „3 бн морала велика будала бнти, ако бн тела да се противимг побожноме грофу!" говорила е сама у себи. „Господинг Функалг чимг е почео облетати око мене, н самв таки почела нешто сумнати, и гле посведочава се. Алг како е прекрасно измишл^на лажв о смрти бароновов. Некг е онг мргавг "некг онг мене изчупа само изг руку мои крвопилаца. Што се онг малоумно женш, праштамг му ерг е младг и лепг, а — лгобимг га ! Што самв се н сг Албрехтомг у Шпаи познала, то е догађаД промисла, господине гроФе! Онг е таманг дошао кадг треба, да мени помогне. Баронг се залгобш башг у мене, неможе ми се другчЈе, морамг му наклоноств наклоношћу пресрести. Него нетреба тшг да зна, да самв а збогг лепогг и младогг ловца икони Маике БожЈе ишла; треба онг, као што самг вели, мого лгобавБ текг да заслужи. Да е онг умрго, неверуемг те небн онда у манастирг закопала се, па онда бн превара побожноме Функалу испала за рукомг. — Стрицг и синовацг сиграго се едномг картомг, то едно знааг! Лгобавв ће тои двоици господе игру покварити. 6 ли гласг о смрти албрехтовоП лажлБивг, то е лажно измншл-ћно и оно потврђиван^, да е н^гова прва жена тшг жива. Што саив наумила, чинићу." Амал1а позаклгочава врата па напише неко повелико писмо. Изготра врло рано сутра данг изишла е она проодати се по башти. Г. Бархонг, властникг одг куће, изиђе предг нго и учтиво поздрави се сг нБоме. „бсте ли задоволБни?" запнта онг осмеугоћи се. „Баронг ће вамг у место мене благодарити." „То е већг бшо, моа господична, и н самв ево готовг и дал4 послужити васг." Обое заиђу за еданг чбунг одг разцветанн багрена тако да Ш одг куће нико ше могао видити. „Г. Бархоне, невелимг вамг ништа више за тврдиву гроФа, кои садг ово последнБш путг у вашов кући живи,