Podunavka Zemun

130

ВВОД .УЕ1 »1ВВ1*.

Осгаи10 и госте и овце, И замаче болк међу зграде. 160 Царг се боп да му не измакне, Те са сг кона да га брже нађе, Лашао га кодт> н-ђгове мапке, А маика му чудна женска глава, Висиномг е цара надмашила, 165' Ирекрешнши истурила доике На рамена, те ши се единацг , А она се надг нићве надвела, Те шенична хлћба закухава. Кадг то виђе силапг царг Сгћпане, 170 Дланг лјевн деснимг ошпнј-о, А одг чуда проговори друшгву: „Обила е иородила маНка „Цару своме обила шнака." Пита маику: „како иј' е име." 175 Оиа каже: „Милошг му е име." Царг Милоша тадг е посишо, И даде му благо и госпбдсгво У Поцерго гђе му бши двори. И по тадаи Обилићг се назва, 180 А Обилићг какавг гонакг 61>ше, Казуе се п садг по свЈету, И неће му име погинути, Докг е лгоди на овомг свЈетЈ'. *) 184

Стрнцт* га ГЕЈвжскабв/в.. (Продужснћ.) У онаи данг после посћте Александра одг Виндхаимг ншао е Конзулг, у бунди ув1енг, лоиачкои кући. всепшг данг бнаше ведарг и лепг, макар мало и поладанг. Ствро з.инпе у пустомг поЈоженк) лежаше у наиснинјемг сунчаномг осветлешо. Конзулг нје га одавна видт , онг бвшше зачуђенг, кадг смотри иоабане капке и кровг, и сг дувара опалми кречг. „Овде нам1>рава благородникг да обитава?" промрмлн онг у себи. ж 3ђиста мора бнти, да се нко са светомг завадш. Ахг, и мож' да е срећв1и одг мене!" Онг хтеде врата отворити , али бмау затворепа. На нћгово куцаи-ћ отвори се еданг прозорг на првомг спрагу, и- брадато лице служитела помоли се напол г Ј>. „бли господинг Александерг одг Виндхаимг кодг к\ће?" „бсте, господине!" „Могу ли сг нвимг говорити?" „Онг лежи јоштг у кревету. Кога имамг честћ прјавити?" „Конзула Девадда." „По налогу мога господина дужанг самБ Господина Конзула свагда пустити, кадгодг бЈ"де дошао. Молимг причекаите мало." „Овав човекг налази задоволвство у мени као » и у н-ћму!" помисли Конзулг. Изнутра чули су се кораци служптела, како нпзг степене иде. Одма се и врата, коа готово изглавлђна бину, отворе. Онаи глувии и потму.!1л1 воздухг задане улазеће. Главомг тресући Конзулг пенао се узг блатомг пуне степене. *) Оиу смо песму извадили из1, иовсћсГЂ рукописа „Мнпчкпх;- иесала одђ год 1336. до 1380. по исторји народа србскоп." счгћнанн обште познатнмг песиикоЈп. Лазарицс Јоксимоаг Новићсмг, кое ће скорнм светг угледати. У. 11,

„Како се зовешг, прјателго?" упига служитела. „Тов1н, Г. Коизулг!" „Библическо име. Допада ми се." „Мени не, Г. Конзулг!" промрмлн старнб служителБ. „Зашто?" „Будући е моИ старБп"! именакг слепг 6 бто, па мож'да и п делимг сг иБимг ту сз'дбу. Шго самБ старш, тимг су ми очи слаб1е." „Ослони се на волго БожЈго." „И морамг, Г. Коизулг." „Но, бићешг мударг као ТовЈа * „Погледаите само гди смо дошли." Товјл отвори една врата. Конзулг уђе у начелну собу, кон Јошг прилично сачувана бнпше. Малии намештаи, кои е пре едногг дана нзг оближн'ћ варошице набавлћнг, чигпо го е обптаемомг. Александерг одг Виндхаимг устао е 6бш; прими госта у спаваћои алвини , кон, као и еве нЈ>гове алБине, уредна бмаше. Мужеви поздраве се као старп прјателви, ништа зато, што су се пре едногг дана упознали. „Овде дакле желиге обитаваги?" упита Конзулг. „Колико годг буде могуће, толико ћу овде живити!" одговорп Александерг, почемг е цигару запалјо, кого е изг едиогг путничкогг сандучића извадјо. „Животг међу лгодма тако ми е досаданг, да ми ова усам .тћноетБ опоравлен1> здравлн приноси. Господинг Конзулг, усуђуемг се да васг за нсшто ПБпамг." „Шта желите знати?" „Има ли жена у овомг предћлу?" „Осимг моо домостроителвице , старе едне жеие, никакове нема." „Може ли се до наПближе шуме доћи, а да неморамг наићи на какво женско створен^* кое е за казнБ лгодЈВ створено ?" „Поуздано, господине." „Добро; дакле е стра уклон-ћнг, кои ме е целу ноћв мучш." „Боите л' се женскина?" „Као вештица, као ђавола. Често ми се нвлнго з 7 сну, и п се уилашенг пробудимг. бдна пружа руку на мене; друга ми прети прстомг, као да самБ е у нечемг увредш; трећа ми се руга и цери; четврта оће да ме загрли; пета смее се као Сирена, а притомг и пева — господине Конзулг, а могу вамг педесетг таковм' изброати, и све су за чудо лепе. Ше ли то чудновато ? И што ми више досађуго, тимг више на нби мрзимг и прсзиремг 10. У другШ редг спадаго младићи. Боже мои, какво жалостно дружство образуго ови лгоди! Они немаго нити нрави, нитп поштена; па ни учено ни дружствено изображен!> — шта више 10штг су лажлБиви и неверни, као жене!" Прн последнћмг пзреченго осмену се конзулг неприм&тно. Па онда рече: „Драго ми е, што васг чуемг, да тако говорите. Мо0 господине, п самБ сгара ст^на, на коЈоД таласи живота бесне — т. е. моП е духг збогг Ф1ШЗОФ16 сгћномг постао; мое е сирого тЈзло

трошно, као трска, кон се и одг наиман^ћгг ветра повш. У одношаго на лгоде, и _управо онако мислимг као п вм; али жене нсћу да кудимг, ерг оне иритажаваго за мене изв-ћстно нешто како ћу рећи ? Жене су — садг ћете ме већг разумети!" „Савршеио, савршено, Господинг Конзулг! п самБ сасвимг вашегг мнћнја; нема правила безг изат1а, нзмеђу осталогг налази се и доброд &телБИ у гдикое жене. Али цео е родг слабг, и лако се поведе странпутицомг." „Неговоримо више о томг предмету!" рекне узнемиренг конзулг. „То е истинито, да светг сг нама рђаво поступа, и зато ћемо се одг нћга удалити. Позовели ме Богг, бБ1ћу готовг, да нћговомг позиву сл-ћдуемг." Александерг понуди свога госта едномг цпгаромг. Конзулг узме и запали, и почне сг великимг задоволБСтволг пушити. „П самБ нач-ћранг, да тестаментг правимг," рече димећи. „Почемг самБ увћренг, да сте се рћшили овде живити, то молимг да куповину заклгочимо." То е била предосторожностБ Конзула, кои е зиати хтео, какво своиство оваи благородннкг притнжава. Новацг му е и данасг играо у свему ролу, каса е бша нћговг барометерг. „Закпочиио дакле," рече Александерг бодро. „Колико иштете за ову кућу и нбои прннадлежећу башту?" „Пегг хн.тпда талира." „Ево петг хилнда галира!" МладиД човекг донесе едну кесицу, кого е изг путничкогг сандука извадш, и изброи поискану СЈ'му з' банкнотама. „Добро, Господине одг Виидхаимг. Сутра ћу вамг донеги признаницЈ' и ташго." Обоица рз'коваше се као знакг да су посао свршили. „Н очекуемг васг сутра на доручакг, господиие; после доручка ићићемо у ловг! Добро оруж-ћ наћићете." Конзулг мете новце џеп б , опростп се и оде кући. „Оваг! благородникг пита се мнЂншма о свету, коа ме гћше!" промрм.ш у себи. „Лгоди су рђави, изг основа рђави, а иарочито мужевн. Доиста, ово саглашаван-ћ наши мн-ћша чини ми човека лгобкимг п мплимг." Истогг вечера донесе писмоноша писмо Вилхелма Девалда. Конзулг читаше га сг особптимг задоволБствомг. „Онг се са кћери Мете и Бронера већг оженш!" рече у себи, „а самћ се томе и надао, ерг Вилхелмг увекг е лепе девоичице радо имао. То е добро , врло добро! Ахг да нисамв шшг тако болестанг, провео би барг ове мое старе дане у задоволБству." Размишлнвагоћи одао е по соби горе и доле. НЂгово лице побледило е и више пута грицкао е устнице, као да би хтео дј боку мрзостћ угз'шитп. „Не, добро е тако, врло добро!" повиче. „5«во неће ме за кпке вући, да ме сг преду-