Podunavka Zemun

150

подупавк!.

Нсгато о пчсловодствј. I. Изложићемо овде еданг родг животшш, кои в, као Именскпа народг своимв умнимг и вештимг д^ћлан-ћмг и построенимг домоводствомг дивлен-ћ свш лгобитела природе на себе привукао. 1оштг одг нрастари времена била е нчела верна спроводптелБка човечјегг рода, ерг само онде, гди се оваИ стан10 и одома!но, налазимо мм и пчеле, и по примечанјго неки путнмка ииа е по готову свуда по староме свету, изузимаЈоћи само ладнв1и с+>верг, па и у Америкн одомаћила се. Пчеле усп^ћваго наИбол^ћ подг надзиранЂмг и негомг лгодскомг, и почемг е нвшвг дивленл ДОСТОПНБ1И животг, пунг природногг нагона, грудолгоб1Н, вештине и поредка, пазлБивоств — тако рећи — целогг света на себи привукао, то су пчеловодство многи јоштг у сгароИ ГрчкоИ, као у ИталЈи и ШпанЈи подранмвали, па и данданасг непрестаио га подижу. На пространје неговагћ пчеловодства, овогг поетичногг газдинства , имало е разпростраиен-ћ христјанства суштественни упливг; ерг пробитачну частв ове гране радиности све су већма упознавали, што се веће число монастира и великол-ћшпЈи начинг живога построавао, милкшчма воштани свећа потребовало е. Тога ради цркве н манастири за землго, кого су подг наамг давали, узимали су восакг и медг, и тако д 'ћлаоие на ичеловодство упућнвали. Да покушамо овде неколико прпм-ћчаша о дивленн достоинимг и полезнимг животинвицама нашимг лгобезнимг читателмша саобштити. Нашг лгобимацг неодликуе се особитимглепнмг стасомг или дивнимг бонма, почемг е нћгова загасито седа одећа безг икаква украса; но унутрашна своиства, сг коима лепоту образуе, и плану - сходно уређено друштво подг мудримг управлнн^ћмг едногг поглавара саставла, узвишаваго га надг свпма скоро осталимг животинама, ерг онг у свомг уређеномг државномг животу многе знаке отвореногг знана и дарг разликованп о темпераменту , духу и нам1;ри показуе, јоштг савршенимг чувствомг осећана, чувенн, кушанн и вида обдаренг е. Наши читателви може бити знаду већг да се свака трнка по мери свое нчине изг 5—30.000 пчела састои, кадшто изг 150—2000 трутова а едне матице. — Матица, коа на данг често по 200, а преко целогг лета до 40.000 нн снесе, има на свомг означеномг виткомг стасу са високимг златножутимг ногама, као и на блистагоћемг се кестено-мркомг обоадисаномг гћлу нешто, кое ако у очи пада, тако да се изг тога н-ћно достоинство н важностк у наеелбинама пчела заклгочити може. Види се да е и она као одлична какиа госпои лгобителвка Финогг мириса, ерг разпростире з г векг око себе матичннку подобанг мирисг, можда би остале пчеле на себе привикла. Трутоии напротпвг имаго незграпио т г ћло, дебелу главу и шппо .у заднго частв гкла ; кадг дете нко зуе и ноге имг неуредио висе. Ра-

дине пчеле су напоследку по саставу и сполшшгћмч, изгледу навтавнје а по числу и д1;ла телности напважнш чланови ове државе насћкоми. Савг н^ћнг створг какоунутрашнви тако и сполншнби подпуио одговара нћиомг опред'ћленго. Цсло 10и е тћло покривено длакомг , ово за обрану, ово пакг за сакупланћ цветногг прашка. Ако би се у цветну чашицу завукла, вратила би се кући црвенимг-жутимг или белимг прашкомг посута, гди е нћне саучастнице опегг лепо очисте. Има дугачку нгошку, коа стои у подобнорожноП ножници, и нзг кое брзо изв}'че, кадг е потребно да цветнии сокг сиса. Свака пчела има на глави осимг два ока и два рожна зуба шшг и два рожчића за осећаић, у коима се чини, да се сва чј 'ла усредоточаваго, па сотимг осећаго, миришу, изражаваго иростБ. радоств п стра и наипосле узапмно една другоИ знаке даго. Веома е ирнм-ћчаша достолмг сгројј шестг ногу. Кратке предн^ћ ноге врло су покретие у своимг чланцнма и служе очевидно при скуплаиго цвгтногг прашка као руке, па и за друге послове, докг се мало дужпмг среднБимг ногама чврсто држе, кадг преднћ раде. Стражнћ су пакг наидуи.е, у кои е горнл частв лопатаста и са браздама и чекинБомг обложена, како бн цветнив прашакг у виду мали' куглица сабирале. Дуго су на пчеле мотрили, немогући ш.јовг унутрашнБЈи и дружевшЈи животг и ш,1ове премене шшаособг точно испмтати. Обмчно и данасг мисле, да е матица женскогг, а трутови иужкогг рода, напротивг радине пчеле безг рода ( недорасле женске). Одг неразлучногг сагоза мужки', жеиски' и безполнБ1 пчела завиеи бмће пчелннка; свакЈИ поединии родг одг ови пчела мора на обшту користв да ради. У самомг д -ћлу такове врлпне н добра своиства показуго, да би се желило такове наћи у свакои кући, у свакоИ убштини и држави. Платонг е нбшво стан^ћ за тако узорно држао, да се е трудш по овомг евого республику устроити. Овде се може штогодг у лепо годшшЉ време видити, почемг пчеле топрвг у Марту и Априлу топлимг сунчанимг зрацима измамл'ћне нзлећу изг свои' зимовница. Лсно и умилио зунн!; и свудг у наоколо облетан'ћ дае намг упознати НБ10В0 ()лагостан'ћ, кадг првми путг узкЈИ затворг оставе и сз - нчану слободу почиу да ужнваго. ПрвиВ имг е посао чнсћеи-ћ, ерг спадаго у родг наиуредвш и наичистји животинн, па зато нетрпе ништа у свомг обигалишту, што би нечисто било. Шедна пчела непзбаца своИ погаиг у кошннцу, и одлаже д'ћло чисћенн за време нбшвогб зимн-ћгг одпочивана до првогг излетаа изг обиталпшта. Ако се тада случаИио догоди, че.каква домаћица штогодг бело близу кошиице простре, да се суши, то га на жалоств мркимг точкама изшараго, почемг оне на светло- беле предмете радо долећу. Одма после тога почну да чисте и саме трнке. Великш брои мртвм пчела, кое су за време зиме поцркале (ерг живе само 7 — 8 месеци) одма износе, гди една другои узаимио помаже, ако поедике немаго доволвно снаге. Веће предмете,

кои су у кошнпци на досади, и кои можде несиосанг задаЛ причиннвак), или кое ичеле нису у сташо да извуку , застиру смолномрнимг мазомг, кои свагда у преправности имаго и коимг иале одушке свога ( биталишта, да неби ветарг, светлоств, киша и други нБнма противни елементи продрли, лепе. Ако случаино уђе какош.пј мишг у кошницу, огорчене животинБице сг места га убодима нападну, и умртве, лешг пакг, почемг е, да га изнесу, врло тежакг, обложе онимг мазомг, као мумно егинетски' кралћва и тако испаренје хереметично затворе. Ако пакг на таи начинг немогу, да одклоне продирући задаи, то радо оставе по.гћ н на даиг ода изселе се. Почемг су пчеле очистиле кошннцу скупа са толико одг воска направл^ћни ћелица, иду по рану, кого у пролеће иа ресама л'ћеке, врбе и )о'овине налазе. Кадг пакг за ово време нема у природи доста ране, то се чеето догађа, да пчела снажннмг нагономг за сабмранћ готовине снабдћвена, баца погледг на иманћ евои' сусћда, кое своимг оштримг оссћанћмг брзо намирнше. Она смћло горшпи на врата сусћла, труди се, да уђе али се по већои части враћа са крвавомг главомг; ерг свака здрава и нка кошница посганла стражу навратаоца, к[»озг кон улазе, кон стража све свое домаће по изредномг мириеу познае, а свакогг странца, кои насрне, одбјн, и брзо зиакг даде, да у случан) нужде у помоћћ дођу. Разнрене животинБице нападну на безобразногг нападача, почну га уедати и бости, тако да мора или побећи нли мртавгиа месту осгати. 'Гаково гато догађа се и са стршевпма, осицама и бумаревпма кои, медомг иамамл^ни у кошницу уђу. Сасвниг нагомилане ове животинвице у клупчету одг уедагоћн' ичела обмотане, предг кошницомг падше могј ' се видити, или мртве лежећи или у бкству спасенје тражећи буду уваћене. Ако е кошница тако слаба, да никакву или барг врло малу обрану постави, то често усп-ћ лакома нчела, те уђе у туђп'1 ћилерг. Одма потомг носи украј)еио добро у свого кошницу и сг места достави своима саучаетницима ирилику обогатити се безг по муке. Подкреплћна изилази садг на ново на нлнчку, кон немоћну и јоштг бранећу се саперницу надвлада н илачкомг располаже. Ако пчед.1 рг благовремепо снази ово безчинство, може, нападнуту кошницу аатворившн мли са свогг места преместивши сачувати. Често се догађа ли и ован граблБивимг пчелама прм плнчканго нмовнне и у надвладанго непрштелн, у тако ужасио« положенго, жертва буде. Ово гадно нонвлен-ћ грабежи догађа се у пролеће и у лето кадг е оскудица у сабиранго ране, но кадг по баштама, пола«а и ливадама има доста цвећа, никадг и« таково злочинство непада на умг. — I С р с ћ а. Срећа е размажено чедо ћуди, и по расположенго свое маике дели она свое даровс. Зато се н и к а д г неуздаи на нћне поклоне, иего : оч екуи пристоину иаграду одг свои заслуга, 11