Podunavka Zemun

.111(111 31 31КАИУ «■ НАУКУ

223

„бома сложни, и есмо Јгоначни, 505 „бсмо спремни, и есмо накани, „Боикг бмти, меиданг однјети. ,Но нешто смо учинили ружно, „За лејјима оста землн пуста, „Што е снаге, обране домовне, 510 ,,'Го се слегло данасг подг барнке. „А нје намг нреше ни ненол-ћ, „брг можемо сг манћ бонкг бити „За оваке слоге и гонаштва. ,,1'рбг се може свакЈи на четири 515 „Душманина удилв хесапити, „Као што су Грцн и ти Турцн. „Садг се чуе, уводе ми кажу, „На насг иде до триста тисућа, „бдна Грка а двје Турака. 520 „Да уамемо сто хилнда ('рба, До удара еданг на троицу, ,, 11 јошг днадестг узећу тисућа, „Одг старјехг нашнехг гонака, „Што ћу вовсци држат' за леђима 525 „На одмору некг су на окупу, „Гђе затреба, некг се чили нађу. „Но и ону стотину тисућа „Одберите старјв ратнике, „Што су свикли поколв на мевдану. 530 „Другои воисци поздравг закажите, „Ако онетг до меидана дође, „Онде срећу у нвои окушаћу, „Садг некг иде сг Богомг постоббини, „Некг е землн шнвима слободнЈн 535 „Некг обране има имовина, „Бонти се бједе и напасти." Шго царг рече, то се не иорече, .Иепо се од1ели воиска, Што е за боИ оста подг Иризреномг, 540 Оно другу оде постоибини, Да е чува и ода зла брани, И да ј' азург, кадг е одг потребе. Днже воиску силанг царг Ст^ћпане, Нрано оде Цариграду сг воискомг, 545 Кодг Кестена високе планине У Грчку е землго угазш. 11 два главна друма ухватјо, Да га Грци не надиђу сг Турцим'. 'Гу врјеме неко иостано, 550 У логору одморш воиску, Докг се едномг отудг одг истока Указала сила и хорд1л, Напоредо и Грци и Турци; Према Србу паде неприлика. 555 Самг е главомг султанг предг 'Гурцима, И мило му, кадг опази, бшо, Да е мало у Србала воиске, И премисли, већг е придобш. Мило б-ћше, радуе се Турчинг, 560 И царг СрбскШ радуе се силанг, Гђе множину добиће сг малиномг. Радуго се странке обадвје, Радуго се, ерг себи не кобе; Об-ћ желе, да с' ударе брзо. 565 Докг се с' Турцим' 1'рци одморише, бдно готро чимг огр1а сунце, Те обасн воВске обадвје, На уранку дигли се ратници, Те свакг снажи себе и оруж ^ћ, 570 И коннникг добра конн свога, Да 6 готовг, како телалг викне; Два гонака на добр1емг конвма Нридолаз(? у то пол^ћ равно, Гђе ихг виде вовске обадвје, 575 Гркг е едно а друго е Турчинг. Кадг дођоше насредг полн равна, Србсков воисци оба привикаше: „Чуете ли Србски витезови! „Мм смо главомг данасг заточници, 580 „И зам-ћне царске на меВдану,

„Позивамо одг све ваше вовске, „Некг се нађу до два заточника, „Да намг иду на меВданг гоначкЈи, „Да воИничку срећу прокушамо." 585 Кадг то чуо Србскш царг Сгћпане Мисли снланг кога да обере, Да не днра у старе гонаке, Некг н млађи срце задобЈго. Тако мисли у шатору своме, 590 А почу се жуборг предг вратима, Свјетг мисли да царг отпочива, Тс несмје н-ћму подг шатора, Е зазорно кварити му санка; Скупили се сви главни гонаци, 595 Сваки радг бм био меИданџЈн, Да му са н'га дому образг сине. Тиха р!ечв била предг шаторомг, Танка свила платно одг шатора, Дарг имг сваку разабрао бмо, 600 Пакг шатору отворш врата, И ижлћже силанг међг гонаке, И овако оде бесћдити: (Продуженћ сл+.дуе.)

Два гренаднра. Месецг красно блисташе, ноћћ бмнше као данг, дванаестнВ часг куцаше, кадг су два гренадира предг палатомг грач>а Рустовскогг стражу чували. Тада пристуии кг нвима некји у ниунџсту умотанг. Онг иоче са солдитима говорити п тужаше се , како онг, будући е већг доцканг у својоВ кући никакавг улазакг неприма. Иосле едногг тренутка извади едно стакло сг рикшмг, и понуди два гренадира, да му здравиау напјго. Ту се ше дало по двапутг молити, стакло е већг ишло одг уста до уста , и три човека у усамл-ћноИ ноћи разговорг између себе водише. бданг одг двоице солдата упмта, каквимг се дћломг странацг занима, и оваи одговори, да особиту таине пуну вештину притнжава, и да метале изпмтуе. „И то ове ноћи," дода гостг кг томе, „нашао самв еданг прим^ћчан1н-достоннг каменг, особитогг своВства , башг какавг н за мое изпмтиван1> потребу'емг; онг лежи онде на срсдг пута, два корака лсво одг насг." Солдати погледаго тамо и неспазе ништа. „То е обичанг каменг у калдрми," одговори странацг, „вм га одавде нсможете видити; но молимг , ако бм хтели, да ми помогнете вашимг бајонетима изг земл-ћ извадити га, за трудг ево вамг нешто новаца." У томг извади изг џепа два луидора. Гренадири нису дуго размишлнвали, путг е бмо усамл-ћнг, свудг е владала тишина, д-ћло неће транти дуго, новацг ће се барг лако заслужити. Они учиие неколико корака са странцемг, приступе кг д-ћлу, да речении каменг изваде, и по свршеномг узме га странацг а нвима даде речена два луидора. У лпунџету умотанг, хитш 6 сг каменомг одавде. Гренадири за време свое страже разговарау се о изреднои вештини странца, у коши се онг разуме, и дивили су се обоица, како еданг обичанг каменг тако велику вредностБ може имати за тогг чудноватогг човска. —

После изм-ћне хтели су новце променути, да бм ш између себе поделили, али настане пБ1тан-ћ, одкудг су имг новци. Лагати нису смели, дакле мора.тн су признати, и чудноватми догађан одг дежурногг ОФИцира бу г де дал-ћ нв.тћнг. У оно време, у комг се ова пов-ћстк сбмла, сир^ћчг нодг Августомг III., ше тако необично бнло, што су редки практиканти сваке струке по землби тумарали, и за свое алхимистичне куВне свакогг рода посуђе сабирали. Међутимг предузело се исимтиван-ћ за тогг човека; солдати морали су изв^ћст дати, како е изгледао и да ли се ио говору и одћлу могао као странацг познати. Последнћ држали су за изв-ћстно. Дакле нје се могло томе у трагг ући. Стварк буде заборавл-ћна. После много година ова загонетка случаИно се разр^ћши. Служителв гра <1 >а Рустовскогг налазш се са своимг господиномг у Бечу и буде одг свои другова на едну забавну вечеру одведенг. Кадг су се сви скупили, водш се разговорг између ови протува о нкшвимг госиодарима, и Балтазарг, еданг особито хитрнв дечко, започне говорг: „Кадг самк јоштг кодг францускогг посланика у служби бно, догодило се то, да се моВ господинг у едну веома лепу младу удовицу залгобш, но кон едногг тврдотг унка имађаше, кои нго свуда са шпшнима обкружаваше. Договорг буде, да се ноћу састану, служкинн ће прозорг отворити и спустити л4ствице по коима ће се попети , али пре свега мора се наипре една препона сг пута уклонити, кон се у томг састонла, (да се недалеко одг прозора налазила една палата, предг кошмг су два солдата стражу чували. Ови 6б1 све безг помуке прнм-ћтили, шта се на супротноВ страни сбива, и наравно предузеће 6б 1 бнло осуећено. Како ће се садг при саиноВ месечини започети, да солдате нешкодлБивимг учинимо ? Н измислимг едно лукавство. У момг нпунџету умотанг, играо самБ ролу едногг страногг чудноватогг доктора и одведемг солдате, почемг самБ 1в набпре еднимг стакломг раме на мого страну придобЈо, да ми еданг калдрмсшВ каменг, кои недалеко одг речене куће у супротномг управленш на средг пута лежаше, своимг башнетима изкопаго. При овомг послу, кои самв н морао вешто предузети, довео самБ обоицу у таковомг положенго, да су кг кући леђа окренули и нису видили, кадг су л-ћствице намештене, по коима се моВ господинг понео. Комадг е срећно за рукомг изпао. 0 томе се ше ништа могло дознати; наскоро затимг оставимо и варопњ; та шала напунила ми е кесу." „И сиромашни гренадири дванаеств дана строгу стражу чували су," рече на то служителБ Рустовскогг. „Садг знамо, шта насг е у Дрездену дуго време узнемиравало, ерг нашг господинг и шштг много сг нБимг одг оногг времена имали су наВвећу наклоностБ кг томе, да калдрмско камен!} просматраго и изкопазаго. И како смо брижлБНво за тимг алхимистомг (златотворомг) изпитивали. Међерг у томе е крнвица едне лепе обешеначке жене." Догађаго томг смеали се, —