Podunavka Zemun

226

ПОДУН1ВК1.

Дакле изпунт самв моВ налогг. Ви ћете садг добро учинити, ако по волби Нћгове Сииности, Вашегг отца, одма колико е иогуће НеаполБ оставите; или одпутуете, где ће васт. ово писмо застати. Ускорите ст вашимг путемг. Додаћу 10ШГЂ неколико врстШ овде, почемг самБ тако исто сг докторомг Хорбетомг разговарао. Питао саиБ га озбила, да ли онг болеств Нћгове СнИности, коа се види, да е нервична грозница, за опасну држи? Одговорт е, она те тштг то, али ако обстоателБства донесу, може и то бБ1ти. Кадг еданг докторг тако вели, зна се на чему смо. Н се нешто плашимг. Дакле поитаите што брже можете.

2. Цец1ши Калвертг Хар1га Отаму Паризг, 1632. Сг Богомг моВ Хари, тм дишешг тштг за вечнимг пролећемг Италт; а осећамг већг суровми, есенБЈИ, с-ћвернмв воздухг. 'Гебе очекувд чуда непроходиме Роме, тебе духови свмо хероа древнм међу зидинама НБ10вогг створа; мене единмВ, нћжннИ, ахг! мож'да умируЈпи отацг, и хиладу прогивнм одношенн у вароши и држави и у двору. МоИ путг дужг Тиренске обале до Генуе бмо е срећанг и брзг. Поспћшнни вегарг надимао е ненрестано ветрила. Нреко Нице дошао самБ срећно у Паризг. Д самБ одпочинуо само двапутг путемг, иначе путонао сзмб данго и ноћз*. Зато н нисамБ ти могао пре писати, као што сн зихтевао. И ове врств пишемг ти у итнби ; ерг до едногг сата одпутоваћу. Изг Лондона нвлнћу ти много. Радо или нерадо морамг се д4ла примити. Мое детинске године воћг су при краго. Н познаемг нам-ћру мога отца. Н се посла иебоимг; алн боимг се, да небудемг неполезанг. Мени бм наИболћ бмло, да самБ усаилћнг кодг тебе, или ма гди. Заиста јоштг нисамв кадарг за данашнБИ човечји родг; не за допадлБивостБ, у конш се дражестБ налази: не за вешто лицем1 >рство сг коимг се увекг Фашанке изиграваго, за никакву одб веселБ! струка, не за самолгобивмВ саобраштаи, у комг е свакШ себи собственБп! идолг, себе у таиности обожава а после обожаванн одг други' презренг; не за страстно коварство, за лажна основоположешн, за суевћрну Фантазш у политики, као у вћроисповеди. Заиста, Хари, мм смо се за едно столеће, или више, врло рано родили. Кадг бм обоица наше, што на срдцу имамо, искрено изговорили, држали бм насг безг милости за досгоГше у лудои кући. И тшгг, тако ми Бога! нећемо ништа друго, него шго здравкШ разумг захг&ва, као што бм и наиблагородн1и одг старм хтели. Н самБ одг Лкша овамо уз'о едногг парламентскогг члама у моимг колима. И то е добро бмло што самБ дружства на путу добт. Мм смо се препирали одг ЛЈона до Париза. „Али можете вм одрећи." реко му н, „да су 1ион потврђена правична, добродћтелна, разумна? —

„Никако," одговори онг, „Вм сте право, истинито н разумно говорили; али то неом могло за нашу грађанску свезу поднети. Н дозволнвамг вамг, да бм то требало, тако да буде; али почемг нт тако; то бмва ваше право неправо, ваша истина лажна, ваша добродћтелБ државорушећа, вашг здравиЕ! разумг осуђенд достоннг, почемг савг постоећт поредакг разрешити жели." Шта бм тм реко о воплопггеномг безЈ г м1К)? Н самБ парламентскогг господина гледао, да ли подг нћговомг парокомг какавг шалБивчина седи. Али онг е бно за чудо озбилннг. Но будући светг у свомг изопаченомг возпитанго, у свомг изопаченомг релипозномг поннтш, у свомг изопаченомг државномг уређенго све неприродно сваћа, мора се срамно добримг а мудростБ у свако доба лЈ г домг кућомг назвати. СтарнИ парламентсми господинг бно е одг едне старе и славне благородне породице. НисамБ се трудт, да му име дознамг. Да се благородникг сг Божт стране о грађанима и селннима мора бринути, о томе кодг нЂга нема сумн1>. СлушаИ само нћгову ммсао, кадг самБ му рекао, да е благородство неприродно постановлен-ћ, кое пре хилнду година нје познато бнло. Одговорт е: Човечество се е облагородило, и увекг ће се божественомг изображенго приближавати, да землн напослћдку снимакг неба буде. На небу е еданг Богг, затимг Архангелг, онда Ангелг, потомг Свети, наипосте побожне и смирене душе. На землБИ е еданг кралБ, онда иринцеви одг крви кралћвске; затимг више благородство, потомг ниже благородство, онда грађани, селанв и другјц изметг. — Каква занешеноств п безбожностБ у едномг тренутку, да небо арпетократически са овдашнвимг достоинствомг изсмеава ! Погледаи, Ј*бм се обкладт, да е свакчи благородникг одг старе породице, кои здравни разумг има, едно копиле. (%рг као што т-ћлесне болести сг отца на дете прелазе: тако исто наелеђуго п душевне и нравствене погрешке. Мон су кола већг упрегнута. Хари, пиши ми скоро. Изг Лондона писа'ћу ти едно одг 12 тебака писмо. Мени н!е башг тако добро , као теби. Хари, п бн се еитг наплакао, као дете. Алн . . . ?! знамг божественогг Хората готово свогг напаметг. Н лгобимг твои духг; о, зашто не бм могао са земнимг устницама! Хари, нко те волемг. Добро е, што смо се разстали, да не бн се размазили па и покварили. Ниемо слободни одђ страсти п бола, 'али треба, да обое надвиспмо. Н бн пакЂ робомЂ мое лгобови кђ теби постао. Радуемг се што самБ одђ тебе одвоенг. Сг Богомг, о тн мон хранпте.ш !

3. Бродокрушенје. У едвои рибарскои Јколеби недалеко одг Левеса, |4. Октои. 1632. у штру. Жутииг мастиломг, на снвон арпи, сђ дебелимЂ перомЂ, на колебагоћемг се асталу, у

рђавоВ, поабанои колеби едногЂ рибара оишемг ти, Хари. Кадг бн ме видт, Хари, сигг бн се насмеао. И самв полунагг, босг, имамг на себи едну незграпну кошулго старогг рибара, мога домаћина, а преко нћ нћговг прслукг. Време за писакћ имамг у изобилш. Садг е готро. Гежко ћу моћи путг набрзо одавде продужити. Данг е дугг. Бродокршг претрп '10 самБ и чудноваткпТ редкогг рода догађаИ доживт. Подробноћу ти приповедити. Весео 'самв и сречанг, као Богг. Знашг ли Хари, како самв се често у нужди и опасности зажелјо ? — Благодаримг Богу изг свегг срдца за несрећу, кого ми е послао, као и за сву срећу. Она подиже кг небу, ова вуче кг зсмјби. У Кале-у чуо самв, да има више Енглезкинн на броду, да бн заедно прешли преко Канала. Н нелгобимг притворне чувствителности, као што обично у таковимг случаевима госпое притнжаваго. Свака оће, да се види, да е наибонзЛБИВ1Н, како 6б1 наивеће пажн-ћ на се привукле; 10штг су несносЈие накаквомг маломг морскомг путу ХероВкинћ. — Дакле морао ми капетанг едну малу собу дати, гди бн се усамлћнг сг едномг кнвигомг могао занимати. Текг што смо двј сата одг пристаништа удал+.ни бнли, кадг поштапсми бродг напраснимг ветромг нападнутг буде. Сг часа на часг растла е бура. Море се разтвори, и тако узколеба, да е изгледало, као да се дно морско, дугимЂ землБотресомг покренуто ншие. Ободравали су ме, напстарт лгодн непамте такову нобунз' природе, као овогг дана у Каналу. И самБ то примћтт добро, али нисамБ хтео себе узнемиривати, па ни лгобоћитство нје ме морило, да напол^ћ гледимг. Н самв покушавао, да преведемг и сложимђ у размерг оду: кое бм теби болћ доликовало читати, него мени. Н самк изражавао алегорически мои долазакг. Наеда н _ путг буде лађа тако нко на страну заошинута, да се е асталг и столица и а самв са столице на патосг сурвао. У истомг тренутку подигоше страшну викј ' матрози. То е предвозв^ћшгавало несрећу. Л самв мнс.по, ветарг е лађу натрагг кг ФранцускоВ обали на стћну бац:о. Паскоро осет10 самв, да е лађа узела опетг свои правацг, и на таласима далћ играла. Н изиђемг изђ мое с^бице горе. Хари, што ниси тн бно ту ! Обала Француска изчезла е. На хоризонту слабо се светлјо предг нама белш'Ј морскт брегг Енглеске. Небо се помрачи, као црна чон. Ветарг е беснт, али нтдна каплн кишна ше пала. бдна катарка лежала е сломлћна. Таласи гомилали су се као штћи се брегови, и грмили пенушећи се. Неколико матроза викали су и бегали, други столји као неми мртви ликови. Иа средг брода спазнмг едногг старца у црнимг алвинама, са белоснежномг косомг, кок) е олул разперала; високо величествено лице. Сђ едномЂ рукомг држао е конопца одг лађе, другу бннше наслонт на главу едне младе девоичице, коа на колена поредг нка полумртва клечаше и ићгова кодена обгр.пш.