Podunavka Zemun

Кр. 32. —счЦ) У Земуну 10. Августа. (ЦГ^>— 1858.

Нодунавка излази сваке НедслК у вече, и кошта за целу годмну 5 фр.ср. за полу 2 ф . 30 кр., ца т[»и месеца Ј ф . 15 кр. безт, иоштаринс »гј , ноштариИОИ'ћ II ф. вишс.

оже кодг сваке . к. иоште. Мзђ внутрености рбие нска изоле у плаћеимђ нисмама 1> новцима на ижару Госп. В а л о ж и јл а рашти се.

О «' IIIIII!! 11-1; Л И р 28 .1 а М,3,55 • И.'1ч> Лалтииорски' породимнм лктописа, о.и Чокеи. (МроЈужонН.) 9. II о к у 1н е н •ћ о 6 р а ћ а н а, Лондонг, 3. Мпрта 1633. Н сам!. бно за <жо време често кодч. ДунОфалнна и н^гове лепе унуке. Ншди 3' Лондону нпсамћ могао иустмн вскт. и меие самогг сасвимг заборавити, као тамо. Девоичица — тм се подсмевашг у твомг последн-кмг писму моме срдцу — произвела е у мени упеча-тлен^; алп то се лгобовго и залгоб.гђносћу неможе назвати. Ту нема никакве страсти, којом бн све друго подлећи морало. Н бн дружство ове пуританске породице нерадо оставјо; ерг бнти безг н-ћ, било бм ми веома тежко. Радо се покоравамг мошв унутрашнвости о овои точки. То е првни путг у момг животу, да една девовчица душомг и срдцемг наичистте нрави мое задоволвство толико на се привлачи. бсамБ лп у Марјиномг дружству, то е и само тихо задоволБ.ство, кое ме оживлава; ништа друго. Л остаемг миранг при момг свакидашн+.мг разположен^го. Н одг н^ћ тако задоволннг одлазимг, као што самв задово.шнг- дошао. Наша забава нема ништа, што 6м се на ма какву етрас1Б односити логло, ако и дозволнвамг, да бм ова девоичица кадра бнла, да страсти разпали. Мсђутимг прим-ћтш самБ на мени, да бм често, кадг бн у мошв соби усамлЉнг бно, већу чезнго за онимг дружствомг осећао, него што 6 б 1 ужмваић велико бнло, ову чезнго утшштм. ПримћтЈо самБ, да бн ми се Марјл неописано лепша учинила, кадг небБ1 кодг н^ бно, него што бн е у дћмствмтелносги гледао, кадг 6 бј кодг нћ бно. Вмше пута самк се изненада затеко }' Фанатичкомг сананго, и 6 бш самБ уверенг, да е то само сила уображена, а не д-ћИствител ностб , сг кошиг се страсти разпалгого. Да бн одг тога слободанг бно, то е наикраће, опасне обсене ФантазЈе клонити се. То самк чинјо; и никада нисамБ се дао уса -м .тћнг бити Принико

самБ с.е, 3'силавао самБ се, да Марјго, као равнодушно лице сматрамг; пос/ћштавао самБ друга дружства чешће; никада нмсимб 6бш безпосленг, и ипГо снмб увекг у неоиредЉлено време кг Офалину. Тако дакле, кодг свјго дражестјм Марје, остао самБ господарт, одг ссбе. — Сл-ћдув М010И стопи, Хари, ако те каква Марш сретне. Офалинг мало гледа иа дружство; јоштг ређе налазммг н странн>' какву госиодичну у дружству н'ћгове унз'ке. Онн оставлшо куће само зато, да бм у Лондону знаменитости или цркву посћтили. Марја з'чп харФЗ' кодг едногг младогг Италшнца именомг Фракасгели. Онг зацело принадлежи нбновои кући. Онг е добитг смиреногг Офалина, кои га е одг католичке цркве отрг'о и кг пуританскои присаедшпо. 9 незнамг, шта бн о томг мбшлити могао. Неверуемг, да у овомг обраћанго нје дражесгна унука више участјд имала, него чести достоннг старацг. Младни човекг неможе се сакрити. Онг е жарг и душа, кадг е наставла, кадг Марји говори, кадг се она на нћга смеши. Онг притажава суштество таквога човека, кои самг себи непринадлежи. Онг е еданг другш, кадг се само о н-ћму говори, и кадг Н1е близу Марје. онг е мртавг, угашенг уг.Иип,. Марјн се у дрз т жству необходи другчје, него као самномг или сг дрзтимг коимг. Ионекадг истина учини ма се, као да бн се у н-ћномг обхођенго сг НБимг нешто н-ћжпо уплело; али понекадг, као да бБ1 онда ладнја бБ1ла спрамг нћга, него обичио. Управо а незнамг, како ови млади лгоди едно спрамг друго стое. Но опетг се дав врло добро изг нБИ (>вогг дужегг и повереногг обхођенн протолковати. Ала стварв ме се мало тиче. СтаршЧ са своимг покушенћмг обраћанп никако ме неоставла на миру. Чнмг бн се Мар|н умешала у д1>ло, одма бм е нћнг дедг на то опоменуо. Сг нБОмг бн а лакшз г ролу могао играти. В^ћроисповедБ срдца превазилази в-ћроисповедБ главе; и тако могао самк з г пуноИ истини рсћи: „Господична, мм смо едпогг Бога и едне вере. Или мислите ли озбилвно, да бн као ПгританацБ смиршпи п 6 олби бно, него као Католикг ^

Она ми одговори нчимг гласомг: „Ие, милостивб1п господине." „Или мислите ли, господична Офалпнг, да су ваши католички предци напвмше Суштество манћ лгобнли, него што га данасг Пуританци лгобе ?" Она ми е дала за нраво. „Садг ћу вамг мое нвно исповедан±. представити," продзжммг п на то. „Н налаиимг у католичком црквимного иллишногг и неприродногг; напболћ е у томе речБ Христова, а не изг каснјегг времена учмнћно лгодско дћло и саннн^. Као што божествено 3 7 цркви и науци протестанта, пурнтинаци, епископалнм, и како се сви зову, исповедамг; исто, таКо и у оно томе израсгло мрзко човечје дћ.ш, кое ми се не допада. Н небБ! дакле могао вероисповедБ, него само цркву променитп;т. е. една порочна уређенн и споредна мнћнјн сг другимг. Оће л.' ме то доста трз'да стати ? Можете л' ме онда више уважавати, кадг обх се безг убејјена о болћму, кг вашои цркви приволео ?" Она е станла за еданг тренз'/акг сг тонутимг погледомг замишлћна. Онда отвори очи, погледа ме еднимг погледомг, кои ме скрозг потресе, склопи руке са з срдјемг, као каква молбеница, и рече: „Ахг Боже, кадг 6н могуће бнло, кадг бн смело бмти !" Она е то изговорила гласно и мимнчно, лакш руменг прелетто ЈоВ образг — она бм могла каквогг Турчина у веру Христову обратиги. Онда обрну се кг нбои необичномг жестиномг одг мене; иогледа крозг прозорг на улнцу и остави ме збогг одговора у недоумћшго. — Спокошпе окреиу се опетг кг мени и рече: „МилостивнИ господине, ел' то ваша непрем-ћна мнсао ?" — И 1 <адг е мое потврђенћ. чула, рече: „Добро господине, н почитуемг вашг начинг мшиленн. Више нећу вамг досађивати. 0 овомг предмсту неговоримо више никадг." 1оштг е чсшће старнм замочннао о томе. дли кадг самБ му едногг дана о понуди арх!епископа казао, да ме одг католичке цркне епископалиои обрати, дошао е скоро 3' нросгБ. „До ђавола !" викну онг, „милостивив господине, во-