Podunavka Zemun

274

ПОДУН1ПК1.

чку видишг, то очаавамг, да ћешг кг нама сноро доћи. Сетонг, моИ управителв, лвлл ми јоштг, како е сасвимг изненада онаИ злочинацг изнађенг, кои е пређе покушавао, да ме сг овогг света уклони. То Н16 бшо политично или релипозно безум1б, кое е мачг на мене изтргло, него, ти ћешг се зачудити, лгабоморноств. ОнаН познатнИ Фракастели, у кући Дун-Офалиновов, лгобш е господичну Марјго страстно; н'ћ ради и да себе кодг Дун - Офалина препоручи и важнимг 'учини, прешао е одг католичке цркве кг ПЈ 'ританскоИ, живЈо е одг тогг времена близу Мар1е, као нЂнг учителв у харфи и као Дунг-Офалиновг таинии ппсарг. Онг е сакривао свого страств, доброд^ћтелноВ девовки докле ше имао никаква изгледа да 10Г1 такову за себе саобшти. Маршна наклоносгћ кг мени н-ћму Н1е бБ1ла непозната, зато е заклгочн) био, да ме на онаи светг пошл-ћ. Али у место мене 6 б10 е скоро еданг друпВ предметг н^ћгове мрзости. Господинг Лиднаи, еданг младми богатни благородникг, близкЈВ сродникг Лорда Дугла, ревностниИ поглавица Пуританаца, сусћдг Дун-Офалиновогг притнжанн, заступ1о е место после могг одлазка з г Дун-Офалиновоб кући. Чинпло се, да е радо приманг и гледанг. Чинило се, да е самогг Дун-Офалина желн била, да н-ћга са свошмг } т нукомг венча. Види се, да е смирена Марјн у покорности и неограниченои лгобови према деди напосл^ћдку на саму у момг присутству датуречБ заборавила, дасе обрекламонвечна супруга остати. Еле, Фракастели нашао е узрокг нове лгобоморности. Онг нападне на путу у шуми младогг Лиднаи, да га потавно уб1е. Оваи се бран1о. Обоица буду смртно ран^ћнп сг места однешени. Фракастели прпзнао е кодг суда з'зрокг свога преступлешн, а при изднсаго да е то исто и о мени чишо. Одг господичне Марје, одкако сзмб Енглеску оставјо, немамг никакве вести. Али л самБ себе надвладао. Мон е лгобовв безсмртна, као мол душа. Но заборавт самБ суетна санннн и жел-ћ. Да биБоггдао, да и благородна Марјн тако мисли. Нека би доброд^телна срећна бнла. Само кадг би знао да ће срећна бити, а бн безг бола дозволт, да супруга когг другогг буде. Ако у есенБ кг нама дођешг, тн ћешг едну вароиљ онде угледати, где е пре године дана пустинн била. Непрекидно целе се зиме радило. Већг сви дрјмови и улице постробне виде се, но по већоВ части сами скелети зданјн, д-ћло зидара. Сг неверонтнимг нестрплеп-ћмг, само што се збогг суровогг времена нелепи, све ступа, одг наВвећегг до наиман^ћгг, кг дћлу. Сл^дугоће зиме већг ћемо обитавати у новимг зданјама. Пролеће овде има такову красоту, какову пеаполитанско едва има. Преко свега пуна надежде стое наша полн. — Али све оно, што ме иодкреплнва и весели, еств сагласЈе и нрЈнтелБство св1го иаши насел-ћннка нзмеђу себе, и непрекндна услужностБ добрн Индјанаца. Мн и ови смо

два различна народа, али присно опр^нтел^не Фамилје. Мои дани су више уживан-ћ, него радг. Прва зима у Америки протекла е брзо. Поредг множине послова ше намг оскуд^ћвало ни задоволбство . Кодг мене готово свако вече бнло е дружства. Мое прјател^ћ, нкиове жене и кћери, међу коима су неке врло лгобведостоине, сматрао сзмб као мое домаће. Музика, певан^, читанн, игранн, дружевне игре свакс струке улепшавале су вечери и празничне дане. Мн живпмо сг нашнмг радницима и земл-ћд^ћлцима на наиповернтелнји начинг. Наше обхођен^ћ облагорођава нБиове нрави, или чува ш одг подивлнченн. Мн ји узаимно посћштавамо; посадимо се подг кровомг нбиовн подземнн колеба, кое су они врло вешто и чисто уредили, у кругу нкиове Фами ■ л1е; изтражуемо нкиове потребе и сматрамо се, да и наиманћмг помогнемо. Госпое и кћери наши благородника саединиле су се, да обшту бригу о болести з' колонш воде. Виде се занате, да домаће бнће населбнне поболкшаго. Имамо неколико добрн лекара; али што е јоштг бол-ћ, мало е болест1и. Клима е врло здрава. Првни походг Виргински насел^ника здраво е приси-ћо, вншеестотнна лгодјв. По већов частн то су Немци. Изг Енглеске нвили су намг, да ћего нове множнне доћи; тако исто изг Холандш. Нашн се иослови умножаваго. Ми смо одг Индјанаца ш ве простране земл^ћ купили. Мнсли се о осиовашо двего нове вароши. КолошнлннД савћтг за то одг Елктона изложене планове нашао е за добро. Каква чаробностБ лежи у сладкомг осећанго слободе! Н чисто немогу да понамг, зашто се кра .тћви европски устручаваго, да своимг подаВницима ово вб1соко чувство дозволе, сг коимг би нБиовг престолг ончао, и нбиовс државе бол ^ћ цветале. брг човекг, кои се у место заповести, своЈомг рукомг изданимг законима покорава, покорава се радостнје. Ко свое пол4 обд4лава безг брпге, што му се одг раскошства дворова и умножавателн Финансче плодови одузимлго, дае радо, чимг се уверт буде, да за отечество дае. Ко пакг зна, да ничимг другимг неважи, него доброд -ћтелБИ, постае доброд^ћтелБнш. — Хари, а незавидимг круни ниедногг монарха старога света. Н самк кралв едногг слободногг народа; само самв наибогапи госиодарг, осимг тога ирвнислужителБ између свјк), и наисиромашнш надничарг има по закону равно право, као н. И кадг бн хтели мои саграђанн данасг мои иоданици бнти, д небн самБ хтео, да самБ НБИОвг господарг. Али кодг васг у староиг свету сасвимг е друпие. Као што се просвета одг истока на западг повукла, и варварство преко негда освет.гћну Азпо свога ноћк разпрострло, и већг Грчку, Понтусг и Египетг покрило: тако и слобода путуе кг западу, и источнми деспотизмг приближава се изг Аз1е преко Костантинопол.ч кг Европи. Ко бн могао то рећи: гле како е Европа у неколнко сголћпа азјнтскомг, међутимг

Амернка светнломг слободе, саиносћу знана и вештине иосгала ?!

23. Породица капетаиа. Балтиморт,, СептслГ)ррг 1635. То е дакле оно, мои срећннп Хари, што те читаву годину за Италио прнвезало ? Али садг, благо тебн, тб1 си бракомг за твого трагоћу лго6 овб крунисанг! Лепа Франциска в твон. Сг ра достнимг сузама читао саш, оне врсте, кое е твон супруга за мене кг твоимг приклгачила. И н тн то надокнађуемг, утолико лено н добро, у колико самБ кадарг. И мое писмо прагн едно писманце одг женске руке управлћно на тебе п твого Франциску. Да, Хари, л самБ ожен -ћпг, н нетреба мн казати наипре, да самБ срећанг. У Априлу ове године присггћла е Фрегата „Непенте" у пристаниипеБалтимора. КапетангМорландг донсо е намг неколико породнца изг Ирландје, п еспапе и ппсма изг Енглеске. У дружству капетана, као што самв разумео, бнло е неколико отм-ћнн женекинн, и дознамг одг нћга, да су то н^ћгова супруга, н^ћгове две ћерке и нћговг сннг, еданг младићг одг двадесетг година, кои су га у пловидби пратили у западну Индјго. Потомг госнодинг Марблг , управигелв нашегг морепловства, Морландовг старни прјнтелв, одведе Морланда сг н^ћговомг породицомг у евого кућу, кои у нашои вароши едну одг навболБИ куНа притнжава. Н самБ женскин-ћ одма с.тћдугоћегг дана после ПБиовогг долазка посћтш. Даме су морскји путг сг редкомг срећомг надвладали; само младни Морландг бно е нешто слабг, и морао е креветг чувати. Господична Целестина, нанмлађа одг Морландови кћерн, заслепила ме е чието н^ћномг редкомг лепотом 1; јоштг внше нћнимг духомг. Мн се наскоро упознамо и едно спрамг другогг постанемо поверителни. Марблг дао е намг красну частк. Н самв позвао нћга и лгобведостоине странце сл-ћдугаћегг дана кодг мене. Увече при расганку рече господпчна Целестина; „Милостивни господине, предпоставнте само, да су наши сандуцн сг лађе овамо доиешенн, н бн вама сутра велику радостБ причинила. Дали су ми писма у Лондону на васг управл^ћна." Сутра данг дође дружство кодг мене у губернаторску кућу. Господична Целесинш желнла е, да уређен-ћ и намештаи зданш посмо/ри. И е проведемг са задоволБСгвомг крозг еве собе. Текг што еамв сг нбомб самг на прозору мое биб.нотеке стао, и показао јои дражестни« изгледг на море и околину, кадг она рече: „Милордг, сг тимг нећу н заборавити!" При овш речма зарумени се, извади едно писмо, и пружн ми га сг дрктагоћомг рукомг. И себп ниснмб мого оно душевно узбуђен^ћ протолкоцагн. 1 :011« се она обузета видила. „Читаите, Милордг!" рече оиа тихимг гласомг. Н разпечагимг писмо. Хари, иредстави ссбн мое упрепашћенћ! То е бнло нрво цисмо