Podunavka Zemun

330

ПОДУНШ1М.

верен4, и изкрено приповеди ш0 своИ одношаН сг Алфонсомх , и шта му е оваи о своме чувству кђ нћоИ говор^о! Ружнца постане сасвимт. озбилБиа и ћуташе дуго. „Не!" повиче она затимх, „Не! а самв га само као благодариа кћи лгобила ! Не !" настави она грозећи се, „н никадг неби бмла [Љгова супруга, и судба е можда добро учинила, што на,\п> е ушгедила обману!" Стара ступи у собу у тан ма и шо призове Ружица за сведока свога детинвскогт. владанн према Алч>онсу. „Н самБ чула вашт. разговорг," рече она, „вн обое имате право. Тм дете мое, владала си се као кћи нћгова; но кадт. те е моти неги поверш, дао ми е наИоштрш налогч., да те никада ни сђ кимг не доводимг у познанство, и кадг самв дуже на н&па мотрила, тада више нисамк сумнала, да си му гн нешто више одг кћери." Међутимг Ружица гледаше тужно пред-асе, ерг на лику свога благод-ћтела, кои е досадг у н1;нимг, детинско-благодврнимг прспма станше поверително, као хранителв кућнми, примечаваше мрзке шК черте, и докг е Филипг лнбезнимг погледима сматраше и сладко верован1) ниташе душу нЉгову, да се милми цветг текг садг пробудш за лгобавћ кг н г ћму, викала е стара непрестано на АлФонса, што е тако дубоко ћутао о своимг околностима, и нго, докг е жнвг бкш, свакимг потребама живота богато снабд^ћвао, а садг е после себе оставш безг икакве помоћи на свету. Ружица е замоли да ћути. „Онг е бно благороданг мужг," рече она, „кои мишлнше о мени добро, и споменг н-ћговг бнће мп навекгмш; ерг безг н^га не бн никадг лгобила моггГудрана!" — „Тн можда имашг право," рече стара, „тн си му дужна за твое воспитан-ћ, но и никада не могу заборавити, што те е одг твое матере украо!" „Не!" повиче Ружица, „не ! онг ме више пута увераваше, да е бадава савг трудт. обраћао, да добхе каква гааса о моши матери !" „Онг те е варао !" рече стара, „а знамг да е онг све трагове о теби и себи заметуо, и ово мало, усамл^но добро купш, да се сг тобомг сакрје одг целога света, докг му не будешг супруга." „0 мати моа!" тужаше Ружица. „Гди си тм свое дете тражила!" Филипг више ни наиман4 не сумншие, да у циганки ошш ше видјо магерв Ружичину и не задржи се дуже, него приповеди, што знађаше о нбо В и АлФонсу, но опетг е рашго исторјго овога прећутао. Ружица се преда сасвимг радости, ерг се зацело падаше, да ће магерБ свого опетг наћи и приповнди свок) ранш исторш. Шно отечество, држаше она естБ зацело Шпаша. Она се опоминћ, да е у еднои великои вароши воспитана и да е чешће бБшала са свошмг маикомг у женскомг некомг монастиру, гди е особито одг едне калуђерице лгобавно дочекивана бмла. Оваи јои монастирг шштг и сада стон тако живо предг очима, да се она у себе узда, да бм га познала. Као дете одг шестг година отишла е она са

свошмг маИкомг у светг. Нго е овде првни путг видила у циганскомг оделу, па и она сама доб1е такво исто. Ни на едномг месту нису се више задржале, него колико е нуждно бмло, да посћте сва нвна места, где се мати радо међу лгоде мешала и своимг вештинама као Циганка, трудила се обратити нкшву пазлкивостБ на себе. У миру пакг учила го е мати свакомг добру а у смирености особито; и гледала е да произведе у нбои мрзоств спроћу мужки и спроћу н1>ногг собственогг заната. После четврто-годишн^ћгг безодморногг скитанн, задржимо се у малои еднов варошици Францускои дуже, него обично. У кући, у кого су се последнкш путг доселили, лежао е Алфонсб болестанг, и будући да е бно сасвнмг оставл15нг, мати, сигурно изг сажаленн, почне га неговати, па и шо саму зато употребллватп. Тако се она сг НБИмг упозна и напоследку, кадг е маги, изг непонитнм Јоп узрока, таино остави, прилгоби му се детинскомг лгобави и осећала се у овор ! усамл-ћноВ долини, у единомг сг нБиме обхођенго и пресрећна. Тако приповедаше Ружица. Но растеће сенке брегова опомену Филипа, да се одвоити мора. Наисвепе заклетве вечите лгобави и верности запечаге сагозг; онг обећа тштг едномг, првомг могућомг приликомг, оставити дужности воиничке, и као н^ћна имаовина само за шо живити, и разстане се садг са сладкомг свести, да ће неизказано лгобл^ћнг бмти. Ружица се ћутећи врати у свого собу и дркћући навуче завЈшу на ликг алФОнсовг, ерг она не могаше више гледати у зажарене очи, кое истнб на нго бацаше. Маршалг Виларсг, кои е оздравш, и заповедничество опетг примш, бннше сауписиван^ћмг Гудрановимг сасвимг задоволанг, ерг е оваИ воиски особито лепе лгоде послао. Онг буде врло лгобезно примлћнг и маршалг му преда самг еданг вежлни писама сг речма: „Докг сте ВБ1 мо В милми Гудрапе за насг радили, н1е судба ни за васг нед^ћлателна бБ1ла. Н знамг садржаЛ тШ писама н желимг вамг срећу !" Писма 6 ннј ' одг едногг здраво удалЉногг, богатога сродника, кои га испенада постави за насл^ћдника свогг великогг иманл и свои лепБ1 добара, но ту му положи неодложно условје, да одма воиску остави и кг н-ћму поити да насл^ћдство и благословг одг н^ћга самога прими. Срце Филипово блше пуно радости, ман^ћ збогг добивеногг великогг иманн, ерг е и самг богатг, него што му вола сродника нћговогг неодложнБп! поводг даваше, да пште одпустг. Маршалг га нерадо одпусти. Али Филипг иоити сг веселимг срцемг изг шума оружЈа кг своме сроднику, кога прекрасна добра лежау близу подножш Пиринел. За мало после н^ћговогг долазка умре старацг у н^ћговимг наруч!ама, и Филипг, кои нађе задржаван^ћ на овимг добрама за врло дражестно, и не могаше дочекати време, да Ружица, као мила нћгова супруга у оваВ раи ступи, поити , и свое одг отца наслеђено добро у иред^ћлу амјанскомг прода, па онда полети у усамл-ћну долину, гди обитаваше и'ћгова лгобанБ.

Ахг! Ружица е већг одавно, али свагда бадава очекивала одг н^ћга гласа. Она имађаше доста незгоде са свошмг сгаромг надзирателБкомг, коа се на смртв разболела и безг икакве помоћи заостала. Но какавг узхигг обузе душу н1;ну, кадг изненада лгобезнми предг нбомђ станше, и нбои рече: „Н самБ садг савг вашг!" После прве радости састанка заклгоче лобећи се, да свое венчанћ сврше безг од^гана, и да се одиа изселе изг ове самоће далеко, на Филипова добра. У преправланго за свадбу, кое е сама Ружица морала чинити, умре стара, а Фнлипг е међутимг узео себи обиталиште у колеби онога младића, ослобођен^мг кога упознао се Филипг сг Ружпцомг, и коп е садг сретакг супругг и отацг постао. Ружица сарани стару, проливагоћн благодарне сузе, и кадг на неколко дана затимг изговори дуовникг благословг за сагозг лгобећи се, и Ружица малБ1И , усамл^нии домг са свомг н-ћговомг опремомг остави сретномг пару, у чишГ) е колеби Филипг обитавао, оставе они пусту долину, и понесавши Алфонсовб лпкг крену се у свободнми, ведрБП"! светг. Докг Филипг живлнше са свошмг супругомг у сладкомг спокоИству на свонмг дражестнммг добрама, и кодг никадг неочокиване среће, кого е у н^ћнимг наруч'шма нашао на светг заборавлнше, наступи Европн година 1714., коа 100 донесе мирг, заклгоченми 6. Мад у Рашта> ту. Све се воИске повуку подг узкликомг грађана кућама своима, сви заробл-ћници буду одпуштенн и сг радосћу поите домовини своши. И АлФОнсг д' Аламбре налазаше се мејју НБнма. Тежко ран4нг лежећи остао е на боИномг полго и падне у руке победитела, кои сј га, као знаменитогг заробл^ћника, оправили чакг у внутреносгБ Аустрје. Сг разжареномг страсти према лепоме, одг н^ћга самогг восшшноме цвету, иђаше у радосгномг очекиванго долини, К010В е поверш свое напвеће благо. Но ко ће описати н^ћгово чувствовчн!;, кадг му изгоне куће, гди се надао да ће бнти дочеканг лмбави и чезнБомг, изиђу на сусретг страни лгодп, и кадг дозна изг мало речш, да е одг пређашнби обигателн стара умрла, а млађа, кое лепоту и доброд-ћтелБ нису могли доволбно нахвалити, удала се за едногг младогг човека, Филипа одг Сен-Гудрана, и да е сг нБимг отишла, незна се кудг ! Бледг и немг и као одбЈенми просјнкг, оде Алфонсг и баци се на планини подг едно дрво, одкудг е могао долину прегледати. Ране, кое намг лгобавв задае, држимо свагда занаивеће и неизлечиме, и мислимо у првнв ма, да нб10вои сили не наличи никакво позднје чувство. Благо ономг! кога е прва лгобавв и последна! Благо и ономг! кога е последии лгабавБ све дугове ранје изплатила ! Но н питамг тебе, тн несретнми оставл^нми, кои за твое верно срце ништа ниси могао задржати, да ли иису ране твое доцше лгобави свагда шши> иезалечене, докг су раше зарастле, као зелена брдашца надг гробовима ? Крозг отворена врата младога срца излазе п улазе лако небесни в4етинци, као весели гостн, и ако е наилгобезнш одг