Pogled u život

СРЦЕ И МОЗАК 108

дином примајући из ње што је организму потребно а избацујући што му је непотребно и што би било штетно када би се почело накупљати у крви.

Целога нашега века, још пре нашега доласка на свет, срце куца у нашим грудима. Тренутак престанка куцања тренутак је наше смрти. Деценијама ради без одмора, дању и ноћу, без наше бриге о њему, подносећи све што му намећемо. Његов рад се мења према потребама организма. Сведен на најмању меру када се одмарамо окрепљујућим сном, повећан до крајњих граница његове моћи при напорном раду наших мишића. Рад сваког срчаног куцања надодаје се претходном и постаје својим збиром све већи у току живота. Израчунато је да је У осамдесетогодишњака срце током тога века дало рад истога реда величине као једна локомотива када извуче воз на врх Мон Блана, највишег врха Алпа.

Срце ради без прекида. Али значи ли то да оно не зна за одмор Сваком грчењу срчаног мишића следује његово опружање, раду следује одмор. Рад и одмор се одмењују у врло кратким размацима времена. Срчане коморе на тај начин раде око осам сати дневно, а одмарају се два пута толико. Преткоморе се још поштеније одмарају: раде свега око четири сата дневно. Иако такав одмор испресецан радом није одмор у нашему смислу, он важи за срце и омогућује му опоравак после сваког његовог куцања.

За срце као и за све органе нашег тела важи правило да његов рад није увек уједначен, да не ради увек истом јачином, јер се његов рад мења према променљивим потребама и захтевима тела коме припада. Сви знамо да наше срце спорије или брже куца, да је наше дисање мирније или живље према томе да ли мирујемо или вршимо какав тежи посао. Али тако бива и са свим другим нашим орга-