Pogled u život

ХХЛ. НАГОН И СВЕСТ

Узмимо једну жабу и одрубимо јој главу. То није баш лепо, али је поучно, као што ћемо видети. Та жаба још није мртва. Ако је обесимо и надражимо врх прстију задње ноге једном капи какве разблажене киселине, она ће ногу повући као да је осетила бол изазван тим надражајем. Међутим, не може бити говора о каквом осећању у те жабе која нема главе па ни мозга. Ако сада на исти начин надражимо једну бутину, жаба ће другом ногом отрти место на које је стављена кап киселине. Према томе изгледа као да жаба не само осећа, већ и као да врши један свестан чин одбране. Али као што не може бити речи о осећању, не може бити речи ни о некој свести. То су дакле стварно механизми, у којима не узимају удела ни осећање, ни свест. Такви механизми називају се рефлексима. У рефлексу надражај се преноси живцем до кичмене мождине, а одатле се, такорећи, пребацује на живце који иду у мишиће који изврше покрет. Рефлекс се дакле састоји из једног живчаног лука, састављеног из живца који преноси надражај, из живчаног центра, у који надражај доспева, и од живца који у супротном правцу преноси одјек надражаја до мишића. Ако један од елемената тога рефлексног лука недостаје, тада се рефлекс не може више добити. Тако, ако разоримо у наше жабе без главе кичмену мождину, увукавши у кичмени канал једну иглу за плетиво, поменути рефлекси се више не могу добити. Исто тако ако оставивши не-