Pogled u život

108 ПОГЛЕД У ЖИВОТ

клизе испод наше свести, није потребно имати у виду дактилографкињу, већ их можемо и сами на себи посматрати. Није ли вам се десило да ушавши преко дана у неку одају у коју обично улазите само ноћу, одврнете електрични прекидач2 То је био један рефлексни покрет, који није имао никаква смисла. Али, ако вам се то није десило, извесно вам се десило да читате какву књигу, и да мислећи у исти мах на што друго, приметите да не знате шта сте за неколико тренутака прочитали. Ваша пажња је била на другој страни и читање се вршило у виду рефлекса. Исто се то може десити и када гласно читате некоме нешто што вас не интересује. Извежбани пијаниста може читати ноте и свирати мислећи у исто време на нешто без икакве везе са послом који у томе тренутку врши. То се већ не може десити једноме почетнику, који мора сву своју пажњу да усредсреди на читање нота и на одговарајући покрете својих руку. Исто тако, када смо се учили читању није нам било могуће, као доцније, да читамо а да мислимо на што друго. То показује да разне радње које у почетку заузимају сву нашу пажњу и свест, обуком и навиком све мање захтевају учешће свести и све се више приближују рефлексима сличним оним које посматрамо на жаби без главе. Извежбаност у каквоме послу или вештини има баш за циљ да те радње постану што више аутоматске, да се врше што брже и лакше, а то значи без доминирајуће улоге свести.

Из горе наведенога излази да не постоји јасна граница између свесних и рефлексних радња нашег организма, и да постоје сви могућни прелази између једног и другог.

Свесне радње у пуноме смислу, оне које у највећој мери захтевају пуну употребу наше свести, наше памети и свих наших највиших психичких