Pogled u život

НА ГРАДИЛИШТУ ЖИВОТА 9

наших ткива. Тај посао растављања више-мање сложених једињења у њихово саставно градиво назначује се као елементарна анализа живих бића. Поменути елементи сачињавају скоро целокупну тежину нашега тела. Али би било погрешно мислити да су само они важни и потребни животу. У овом случају као и у другим важност учесника у животном збивању није у односу са његовим квантитативним уделом. Као што једна од најмањих жлезда у нашем телу, хипофиза, има најважније улоге, тако и хемиски елементи који се налазе у безначајним количинама могу имати врло велику важност. Тако, например, у нашем телу има око 3 грама гвожђа, колико у једном малом клинцу, а без тог метала нема живота, јер без њега нема оне црвене боје наше крви, семоглобина. Готово толико има и цинка. Има и јода у нашем телу, има га нарочито у жлезди што нам је под гркљаном, у штитњачи. Налазе се редовно у нашем телу и други хемиски елементи у бескрајно малим количинама. Налази се међу њима и арсен, познат са отровности његових једињења (сичан, „мишомор“). Иако улоге тих бескрајно малих количина разних елемената нађених у нашем телу нису познате, не може се тврдити да не служе ничему. Треба се сетити да у хемији присуство врло малих количина неког тела може утицати на разна хемиска збивања. Зашто не би тако било и у хемији којој је поприште наше тело Укратко речено, жива бића су саграђена од извесног броја хемиских елемената; неколико њих, угљеник, кисеоник, водоник и азот претстављају око 95% тежине нашег тела, а остатак припада разним елементима од којих се неки налазе у свих живих бића у знатним размерама, као сумпор и фосфор, други пак само у виду трагова у једних а у већим количинама у других. Јода, на пример, има у мор-