Pogled u život

ХХМП. ТРАЈАЊЕ ЖИВОТА

Чудно је то, баш зато што је природно, да живо биће које стари и иде ка смрти, другоме даје живот и младост. Другоме, своме потомству, дају родитељи оно што себи не могу дати. О узроку те природне појаве наука зна колико и неуки. Али општа је појава у живоме свету да се од живога бића, животиње или биљке, одваја сићушна клица, обично невидљива, која спојивши се са другом, или и без тога, развија се у ново живо биће пуно животног полета и које ће бити у пуној снази младости када оно које ју је дало, можда, умире изнурено старошћу. И тако се живот наставља у бесконачност, прелазећи са смртних бића, од једних на друге, као неугасла буктиња коју једне руке предају другима. Бесмртност живота почива на смртности живих бића. Кроз све нараштаје који се нижу и одмењују провлачи се један ток бесмртности у виду клица које продужују кроз векове живот врста, човечанства и целог живог света.

Зашто се умире7 Нема сумње да треба разликовати природну смрт од смрти несрећним случајем. Данас човек у великој већини случајева умире том последњом смрћу, то јест несрећним случајем. Али не треба мислити да је несрећан случај само саобраћајна несрећа и томе слично. Сваки узрок који би се могао избећи, било начином живота или чим другим, например заразна болест, може се уврстити У рубрику смрти несрећним случајем. Узрок скоро свих заразних болести познат је, и медицина даје

8