Pogled u život

12 | ПОГЛЕД У ЖИВОТ

Где и како живот црпе своје основно градиво; Да бисмо добили одговор на то питање морамо се обратити оним живим бићима која не живе на рачун других живих бића, већ која све што им треба узимају из мртве природе. Ми, као и сав животињски свет а и један део биљнога, нисмо таква бића. Ми живимо на рачун животиња и биљака. Оне нас снабдевају храном, без које не бисмо могли постојати. Али сасвим је друкчије за биљни свет што га сачињавају зелене биљке или биљке са хлорофилном функцијом. Узмимо зрно такве биљке, зрно пасуља например. Шта је њему потребно да би се из њега развила биљка која ће расти, развијати се, цветати, дати плод; За све то пасуљу нису потребна никаква друга жива бића. Он од њих ништа не тражи „јер све налази у мртвој природи. Треба му дати сунца, ваздуха, воде и неколике соли које се налазе у тлу на коме успева. Он од других живих бића ништа не тражи до да га не угуше, да паразитски не живе на његов рачун.

О томе шта Сунце даје зеленој биљци биће даље говора. Да видимо шта зелена биљка узима из материјалног света. Пре свега, угљеник који јој је потребан она узима из ваздуха, и само из ваздуха. Угљеник се налази у ваздуху у виду једног његовог саставног дела који се зове угљен-диоксид. То је један гас састављен из једног дела угљеника и два дела кисеоника, шта се изражава формулом СОг. То је онај гас који се налази у већим размерама у ваздуху што га издишемо, то је онај гас од којега се пенуши пиво и шампањац, или просто содна вода из „сифона“. Тога гаса има у ваздуху у врло слабим размерама, али је атмосфера врло пространа, тако да у њој има огромних количина тога гаса. У чистоме ваздуху има на 100 литара око 78 литара

азота, 21 литар кисеоника, а само 0,04 литра угљен-