Pogled u život

18 ПОГЛЕД У живот

зе ________-_______--_-______-----______________________

на неки начин надокнадити својој њиви онај азот који неповратно путује ка Црноме Мору. То постепено осиромашење обрађиваног тла морало би временом изнурити земљу. На исти начин њиве сваком жетвом губе не само азот, већ и друге елементе, као што се фосфор, сумпор, калијум и друге још. Познато је да се употребљава чилска шалитра као азотно ђубриво. Али ни то није непресушив извор нитрата, јер чилска шалитра потиче од животињског организма, поглавито од птичијем измета. Требало је дакле наћи начина да се вештачким путем ваздушни азот претвори у једињења која биљци могу послужити као храна, јер иначе би неминовно поремећеном равнотежом у крилу обрадивог тла, дошло до катастрофе по човечанство. То је сада избегнуто дер је наука успела да ваздушни азот вештачки везује за водоник и тако добије амонијак, а из овога оксидовањем добива се азотна киселина, и тако се биљци могу дати нитрати, она храна која јој је потребна а она не уме да је добије из ваздушног азота, као што је то човек успео. Ту се човек показао генијалан сарадник природе. И зато када видимо богату жетву са њиве оплођене производима људске вештине, имајмо на уму да је та жетва дело и природе и човека.

човек својом културом у многоме мења ред у природи. Док човек није експлоатисао шуме, оне су биле такорећи непокретне: шума је завршавала свој век на истоме месту где је поникла, све што је У току свога живота била добила од земље враћала јој је иструливши после смрти на истоме месту. Данас се све више производи земље одвајају од ове: жетве, шуме завршавају далеко од своје колевке. Док је некада произвођач био главни потрошач, тиме се земљи највећим делом враћало оно што јој се узимало. Развојем људског друштва са великим