Pogled u život

34. ПОГЛЕД У живот ам И ВИ ЛИНК НРСВЈ пре

јер ћемо видети да има живих бића која не дишу, којима ваздух није потребан.

Живоме бићу потребна је хемиска енергија, и то у одређеној количини. Носиоци су те енергије разни органски састојци наше хране. Као што је познато, храна разних животиња је врло различита. Ми се не можемо хранити истом храном као преживари, а још мање храном једнога мољца, који се храни вуном, или неког црва, који се храни рожастом материјом рогова и папака. Уопште може се рећи да нема органске материје која нема свога потрошача. Чак и дрво нашег намештаја има своје незване госте, који живе у њему и хране се претварајући га у црвоточину. Читав низ инсеката живи на рачун библиотека, али не црпући знање из књига већ хранећи се њима. Међутим, ма како разнолика била та храна, она носи у себи једно исто, а то је хемиска енергија, потребна свим живим бићима без изузетка.

Не само да су носиоци те енергије врло различни (има бактерија које је извлаче из самог сумпора), већ ни начин којим је извлаче из те разнолике хране није исти. У већини случајева, а ту и ми спадамо, хемиска енергија хране је из ове ослобођена њеним сагоревањем. У нашем организму храна сагорева, а то значи да се једини са кисеоником, и на тај начин се ослобођава хемиска енергија. Крајњи производи тог сагоревања које се врши читавим низом посредних производа, јесу вода, угљен-диоксид и разна азотна једињења избацивана мокраћом Али има живих организама који извлаче енергију на други начин, без учешћа кисеоника. Тако чини између осталих једна мала гљива која се зове квас, и која извлачи из шећера енергију и онда када нема кисеоника за своје дисање. Она цепа шећер у два дела, од којих је један