Pogled u život

48 ПОГЛЕД У живот

крв прима из спољашње средине хранљиве састојке, које ће разнети по целом телу, свим потрошачима, то јест ћелијама нашега тела. Тај други прозор на који организам прима храну из спољашње средине јесте црево. На један трећи прозор, преко крви, избацује се, растворено у води, оно мноштво производа трошења и рада организма: то се збива при пролазу крви кроз бубреге. Наше тело може само површином својом примати спољашње утиске. Међутим, цело наше тело и у дубини својој мора бити на неки начин обавештавано о томе шта се споља збива, да би, према томе, подесило свој рад. И шта видимо7 Сви делови нашег тела повезани су са његовом периферијом, густом мрежом кончастих спроводника преко којих се врши обавештавање о спољашњим догађајима или променама. То врши живчани систем, у вези са чулима. Преко чула вида бићемо обавештени о томе где се находимо и шта се налази у ближој или даљој нашој околини, и-према томе ћемо управити наше покрете. Код животиња чуло мириса је нарочито од врло велике важности, јер их обавештава да ли им се непријатељ приближује, или да ли су ушле у траг своме плену. Осетљивошћу своје коже дознајемо између осталога за топлоту и хладноћу, и на те надражаје организам у дубини својој одговара разним органским променама, тако да температура нашег тела остаје стална упркос спољашњим променама. Сви ти уређаји служе оном одржавању веза са спољашњом средином, која се у првобитног простог организма врши непосредно, без њих. Они су постали у току развоја и усавршавања живога света; они су у томе погледу нове тековине, које поделом рада у сложеном организму зајемчавају основне одлике живота.

Поделу рада не намећу само поменути узроци, већ је она и услов усавршавања живога света. Ту