Pogled u život

ЖИВОТ И ПОДНЕБЉЕ 57 НП а БЕРИ с И НЕ Еви

менљивост живога света, упоредо са годишњим добима. Када би биљни свет имао исти изглед лети и зими, годишња доба би изгубила главне своје одлике. Живи свет је остао поред све своје прилагођености потчињен топлотним приликама које владају у његовој средини. Јасно је да би живот био савршенији када би могао тећи једнаким током, независним од годишњих доба. То ослобођење живота од јарма климатских промена постигла су само нека жива бића, у које спада и човек. Поред организама чија се температура мења према спољашњој, постоје и такви чија температура остаје скоро стална целог његовог живота, упркос променама температуре средине у којој живе. Ту еманципацију живота од спољашњих топлотних прилика налазимо само код сисара и птица. Цео остали свет, и животињски и биљни, потчињен је у томе погледу наметљивој спољашњој средини,

Каква је последица те еманципације живота, лако је увидети ако упоредимо човеков живот са животом хладнокрвних животиња и биљака. Наш живот тече равномерно упркос великим променама температуре ваздуха у коме живимо. Људска активност је непрекидна у току целе године, а ако се нешто и мења према годишњим добима, те промене се не могу упоредити са оним којима подлежу организми који немају моћ, као ми, да одржавају своју телесну температуру на својој висини, независној од температуре средине. Уједначеност тока нашега живота последица је сталности температуре нашега тела.

Та хомеотермтија, то јест та физиолошка појава сталности телесне температуре од највеће је важности по оно место које човек заузима у живоме свету. Што је човек могао населити целу земљину површину, што је могао развити до највишег ступња