Pogled u život

64 ПОГЛЕД У ЖИВОТ

жати на површини воде, пливати, гњурати, какве нам примере дају разне птице. И сисара има који се не боје воде и долазе с њом у додир, као што су видра, дабар, водени пацов, биво... Али сви ти организми, и кад су у сталном додиру са водом, и тњуре се у њу, ипак су копнени организми, јер њихове размене се врше у атмосфери, дишу у њој, у њој могу трајно живети док у води само повремено. И онда када су начином свог живота много више у додиру са водом него са копном, као што је то за многе птице које цео дан проводе над морем и на њему, а само се ноћу одмарају на каквој хриди, такви организми су по својој природи ипак копнени, иако их вода храни а не копно. Галеби нису морски организми као што ни поморац, који свој живот проводи на пучини, није тиме престао бити човек са копна. Али има организама који су у исти мах, у правоме смислу, копнени и водени. То није тако обична ствар у природи, и по тој особини ти организми су добили назив водоземаца или амфибија. Од водоземаца које најчешће виђамо имамо жабу. Док је одрасла жаба исто тако код своје куће кад је у води као и кад је изван ње, у младости, као пуноглавац, била је потпуно водена животиња. Један општи поглед на живи свет казује нам да су жива бића махом прилагођена на једну или другу природну средину, воду или ваздух. У току развоја живог света у многоме се живот усавршавао. Потсетимо само на развој живчаних функција и чула, што је омогућило утанчану везу организма са спољашњим светом, и на појаву оне функције хомеотермије којом се организам ослободио од потчињености климатским променама спољашње температуре. Једно усавршавање би без сумње било и то када би живо биће могло живети и у водии у ваздуху, као што можемо уједначеним животом жи-