Pogled u život

86 ПОГЛЕД У ЖИВОТ

алкохолизма. Некада су у Београду и Сарајеву, летњих дана, бозаџије разносиле своје хладно пиће широм града. Радници су се, на корист свога здравља, освежавали тим хранљивим пићем. Данас махом пију пиво, вино, ракију. Без обзира на изреку: „салебпија за бозаџију“, ја преко ових редова ширим своје одушевљење за нашу 6озу.

Што се тиче наше исхране топлих дана, нагон нас упућује ка биљној храни, ка воћу. Треба се том природном натону покорити. Јер животињска храна, а ту долази на прво место месо, повећава производњу топлоте у нашем телу. Давно већ немачки физиолог Макс Рубнер показао је да беланчевине повећавају ону неизбежну производњу топлоте о којој смо малопре говорили. Да би се надокнадило сто калорија те неизбежне топлоте коју наше тело производи, треба унети храном само мало више од тога ако је храна састављена поглавито из скроба и шеЋера, а таква је биљна храна; ако пак узимамо месо, тада за сто калорија треба унети стодвадесет. Значи за двадесет од сто смо повећали производњу топлоте у нама, а ми се баш боримо против нагомилавања топлоте у нама. Дакле, (и то није ништа ново), топлих дана мало меса, мало масти. Или прецизније: Ђувеч скоро од самог зеља, сарма и тиквице са мало меса а много пиринча, лука и першуна. Першуна нарочито. Јер од како је откривено да је першун необично богат витамином С, та скромна трава је науком рехабилитована. Она замењује успешно банане и мандарине. А код нас је ипак лакше доби до першуна него до оног јужног воћа. У једној амбасади сам видео да се уз печење, као зеље, служе велике количине перштуна пржене на бутеру. Уверавам вас да је то врло добро. Пробајте само.