Pogled u život

,

88 ПОГЛЕД У живот

живо, одржавање живота скопчано је са производњом топлоте. Ту најмању количину топлоте организам производи онда када потпуно мирује и када се налази на удобној спољашњој температури. Ти су услови отприлике остварени када смо у постељи, и тако покривени да се најудобније осећамо. Када та основна и неизбежна топлота није довољна за одржавање наше сталне температуре, настаје борба против хладноће, а када је сувишна настаје борба против врућине, о којој је било речи у претходном поглављу. 6

У питању борбе против хладноће потребно је разликовати животиње од човека. Животиња употребљава само природна средства, док човек употребљава и вештачка средства која му даје његова интелигенција и култура.

Топлокрвне животиње у борби против хладноће повећавају своје сопствено, унутрашње грејање. Оне могу тако да повећају за три до четири пута, па и више, ону најмању количину топлоте у вези са одржавањем живота. Ако ни тај највећи напор загревања није довољан, почињу да се хладе, попуштају у борби против зиме. Али, животиње употребљавају и друга средства у тој борби. Не само да повећавају производњу топлоте, већ на разне начине смањују губљење топлоте свога тела. Погледајте врапца на грани једног хладног зимског јутра. Сав се претворио у клупче, растресао је перје и увукао главу. Већ по његову изгледу можете закључити да је напољу хладно. Савивши се у клупче, врабац је смањио површину свога тела и тиме смањио и одавање топлоте. Растресавши перје укључио је у њега више ваздуха, и тиме повећао његову заштитну моћ. Према томе, природно одело, перје и крзно, за сваку животињу вреди као читава гардероба, јер је то стварно живо одело, које мења своју заштитну моћ,