Pogled u život

зимски САН | 93

људски организам се само у неколико понаша као презимар, али је далеко од тога да буде у стању сличном зимском сну. Ипак је усвојен израз хибернација, који је недавно јопг назначавао само природни зимски сан презимара, изражавајући пре стање које би се желело постићи у човека него стварно оно што се постиже.

Презимари се нормално у зимском сну дубоко охладе. Може ли се и у непрезимара, топлокрвних животиња, остварити такво хлађење, а да животиња, наравно, остане у животу и да се може од тог хлаЂења опоравитиг Утврђено је многобројним огледима да може. Животиње на којима се обично врше огледи, пас, мачка, зец, морско прасе, пацов, миш, могу се вештачки, на разне начине, дубоко охладити, тако да им температура спадне испод 20 па и 15'0, и да се, после више сати живота у таквом охлађеном стању, поврате вештачким загревањем и да продуже живот без последица тог излета у царство хладноће. Тако дубоко охлађене животиње нису у правом зимском сну, али у многоме личе на презимаре. И у њих је живот врло успорен, потпуно су непокретне и неосетљиве, као да су анестезоване етером или хлороформом. Та „анестезија без анестезика“, та „физичка анестезија“ може се корисно употребити при разним операцијама које физиолози врше на животињама у својим огледима. У свему томе најважније је то што се животиње, као што рекосмо, опорављају потпуно када их вештачки загрејемо, те им се температура поврати на њену нормалну висину.

Било би неосновано закључити да људски организам може исто поднети као и животињски, Али је стечена чињеница да топлокрвни организам може у извесним погодбама поднети дубока хлађења, да тада такорећи постаје хладнокрван организам, и да се може из тог стања повратити. Већ према томе