Pogled u život

ХТХ. ЧОВЕК НА ВИСИНАМА И У ДУБИНАМА

Човеку је потребан ваздух, и то ваздух извесне густине. И на великим висинама на којима човек не може опстати има ваздуха у изобиљу, истог састава као и на површини земље, само што је тамо врло разређен; а наш организам захтева да ваздух има извесну густину. У доњим слојевима атмосфера је гушћа зато што је притиште тежина слојева који леже над њом. Уколико се више пењемо у висину ваздух постаје све ређи. Тако, на висини отприлике 5.500 метара ваздух има само половину оне густине коју има на морској површини.

Само у доњим слојевима атмосфере налази човек повољне услове за живот. Већ када се релативно мало уздигне у висине, човек осећа у себи разне поремећаје, а ако се уздигне још више може главом платити своју смелост што је оставио под собом чврсто родно тле, То се може десити при дизању авионом изнад извесне висине. Али није чак ни потребно напустити чврсто тле под ногама да бисмо У атмосфери наишли на узрок смрти. Већ при пењању на планине изнад 3.000 метара јављају се поремећаји познати под именом брдске болести. А на висинама највиших планинских врхова, на Хималајима например, ваздух је тако разређен да човек не може опстати ни најкраће време. Дакле, ни на самој земљиној кори нема свуда у ваздуху опстанка човеку, већ само у долинама и мањим узвишењима њеним. А шта су и највиша брда према земљиној величини! Скоро неприметне неравнине.