Pokret

32

покрет

БЕСКРВНОСТ

Не, не волимо влше пушта, | ·" Разорила су нам душе пч огњишта. Рођење беше.

Бола нас, боли:

Лаж паша, јадна лаж.

Не, ничег, 0 нлечег, браћо, вшлце нема. Жарку нам крв туга упила голема. Рођење беше. :

Боли нас, бола

смрт наша, горда смрт.

ХИТАЦ УКЛЕТОГ СТРЕЛЦА НА ПОХОД БЕЛА ПРОЛЕЋА

Код уврујанит ружа

заћутао сам,

па трислуштуо младеначки цик. Код уврујанит ружа

пригушто сам,

та окрилатио мој тити клик.

Гле! благим шушњем у таласима недара, све! сетним ромором у приљушкивању њедара, заситам ужарене кадифе планитскога неба. 7 хлечањима давпо гровничавим

за наде ч обећања ружичнит бедара

с нова се на видику јавим.

Ђисере лаке на путе врелог жљеба клацаћу. р

Крвавим датом тросута уздарја

тицаћу. 5

И огрнут се на мат милованим сребром,

цч звуком прокатат у разграната јутарја.

Статите!

Јер стрешћу с груди дисокосе туге. болећивим себром.

И оданите!

Још мало за дане друге.

ПРОЛЕЋЕ У ДВА ОКА

Блажено упирем трсте плаште зарад висина, утарем у шатутљиве збегове облака.

Влажено упарем трсте сетом свилена крина, утирем у сане где уцветава румен маха. Притт се уза ме

пи види како се тито беле помад долина. Прити се уза ме

ч види како оплачу сестритско опело.

( две лепе жеље у трасковзорје невесело Сањива. фрула разлива звотпове зова

кроз твоје уморено тело,

када разгрнием мила неба т" благост снова.

И послушај ме: блажено помилљујмо кат бела пролећа ч мокре усне ко сенке румена цвећа утијмо док ти се у смету не роде зоре. И послушај ме: пасмешиће се облаци на наше прозоре. Десимир Благојевић

ПИСМО Г. ДРА СВЕТИСЛАВА СТЕФАНОВИЋА Драги Г. Уредниче,

Трагајући и даље у ствари Г. Пандуровићевих еменлација на мојим преводима „Отела“ и „Хамлета“ („Покрет“ бр. 19—20. и 23—24.), ја сам ових дана — 18 јула — пронашао и онај мој рукопис „отела“, који је у своје време у Нар. Позоришту био дат на реферат Г. Пандуровићу, и на коме је он правио своје емендације. Уз тај мој рукопис сачуване су и емепдације Г. Пандуровића. . Као што сам већ по сећању тачно навео, измене Г. Пандуровића писане су његовом руком на засебним листовима, обележене одговарајућим редним бројевима п заградама на странама мог рукописа, од чина до чина. Таких листова исписаних — сем једнога. — садго на: једној страни, има свега 39 шрема 115 страна мог рукописа од којих више страна штампана прозна текста Матичиног издања. Отихова — измена — исписивних на тим странама руком Т.

Пандуровића има од чина до чина: 215-8115 811 167 189, или свега 947 (на више од 3300 стихова мог превода. Због преписивања за Позориште Г. Џандуровић је у тим својим изменама морао уносити и најмање и најнезнатније: замену једне речи другом, промену у реду речи и т.дД. Често је, особито где је преконструисавао 4—5 или више стихова, због намене у једном стиху морао по један или два суседна, моја, стиха дословно верно преписати. На тај начин у том броју емендираних стихова (947) има знатан број мојих верно штреписаних, неизмењених стихова, и, (без неколико речи, цео мој речник непромењен. Ја сам се и овом приликом само још једном и само још боље уверио, да су Т. Пандуровићеве измене или ситне и безначајне, или, ако су иоле веће, оне су рђаве. Но, што је за саму ствар још важније: од свих тих измена Г. Џандуровићевих, тих његових реконструнисаних стихова и т. д. ни један нисам примио нити је унет у мој штампани текст „Отела“. Најкатегоричније понављам: апсолутно ниједан.

Шрема томе, тврдње Г. Пандуровића, да је оно у мом преводу „отела“ радикално изменио више од половине стихова и знатан део прозе, да сам ја све његове измене примио и у великој већини — желећи то још и сакрити — унео у свој штампати текст „отела“ — те тврдње су наласком овог рукописа сасвим категорично и дефинитивно откривене као ординарне неистине човека који о књижевној својини и 0 оном што је у књижевном раду дозвољено, има сасвим наказне, да не кажемо правим изразом, бандитске, појмове.

Исто тако и никако друкчије стоји ствар и са „„Хамлетом -

Шосле тога је сваки даљи разтовор о овој ствари савршено беспредметан. Питање је само оно исто које је и од точетка стојало, наиме то: како је 6. К. Залруга могла и смела

примити у своја издања један „превод“ Хамлета од таквог.

„преводиоца“ Шекспира, какав је Т. Пандуровић.

Па то питање чекамо одговор. Имамо права да га тражимо. Р. 5. У прошлом мом чланку, Покрет бр. 23—24. молим

ла се пеправе две крушније штамт. грешке које кваре смисао:

на стр. 390. у 1. стушцу 18. ред одоздо место овог треба да. стоји свог; на стр. 391. У о. ступцу 38. ред од горе иза. преписивања његових исправака изостале су ове речи: а већим делом из огромна броја његових псправака комбинираних и т. д. као што је то место у осталом тачно цитирано на стр. 390. у средини 2. ступца.

Захваљујући на ростоприметву

21. јула 1924. Београд. | срдачно Ваш

Др. Свет. Стефановић

БИБЛИОГРАФИЈА

Нова Европа од 11, јула: Три концепције југословенства (ћ); Наша независна штампа, (ћ); Два независна оританска, новинара: Др. Оптон-Ватсон и Викем Стид (И. Ф. Лупис-Вукић); Бајрон и Љермонтов (И. М. Петровић) ни. Д Број од 21. јула: — Социјално васпитање (Др. Драгољуо Јовановић); Мехрана, дечје питање и социјална политика (Др. 6. (Ст. Петровић); Законска заштита радника, (Др, Ст. Кужељ) и од.

Привредни преглед од 13. јула: Пекреност у државишм финанетјама; прилив страног кашитала (М. К. М); Чуруг и т. д. Број од 20. јула: Индустрија и новлана криза, Контреси наших шривредника: Трговинеки уговор са, Италијом ит. д.

Милутин Р. Степановић: Срби и Бугари у троши тости п садашњости, Београд 1918. Прештампала 1924. Делешитика Тискарна Д. Д. у Љубљани. Цена 15 динара.

Италјуг (Јутословенско-италијанеки часопис за привреду и трговину), Милано. Број 4 (јуни, 1924): — чланци Тр. Јосипа Омодлаже, Др. Ивана Булића, Ива Брадића, Ђорђа. Далме и т. д. Број 5 (јула 1994): чланци М. Обуљена, ДР. Владе Марковића, Ива Брадетића, белешке, информације итд.

Раскрсница, уметнички и друштвени часошис, број 16: „Недозвани“ поз. игра од Момчила Настасијевића, „Просјакова молитва“ од Анте Цетинеа, „Владислав Петковић-Дис од Тодора Манојловића, „Проблем наше оријентације“ од Радоја Марковића, „Фрагменти“ од Душана (0. Николајевића. Књижевни шреглед: „Сима Пандуровић“ од Вел. Глигорића, Међународни преглед од Др. Видана 0. Благојевића. Уметнички преглед: „Скандал са спомеником у Великом ечкереку“ од Радоја Марковића. Уметнички прилог: Џортре Т-це Р, Тодоровић од Жтворада Настасијевића,