Pokret

покрет 37

сновима ми смо често пута за време самог сна потпуно равнодушни и тек кад се пробудимо почињемо се грозити сами себе. Овде нарочито ваља поменути сексуалне снове. Тежња за задовољењем ползог нагона — либидо — не бира у сну много објекте на којима ће се то задовољење извршити. Није тако редак случај да за такве објекте служе најближи сродници, т. 3. инцестуозни објекти. Најзад Фрајд налази да је сасвим могуће да ми у сну пожелимо смрт и најмилијим лицима: родитељима, деци и т. д. Ми ћемо се на овим сновима морати више задржати, јер се они обично наводе као најачи аргумент против Фрајдове теорије.

Мало час смо видели да сано смрти каквог драгог лица не мора значити дирекну жељу да оно заиста умре, већ да се иза тога сна крије жеља да се види једно друго лице. Кад би се сви снови о смрти наших блиских сродника и пријатеља могли на овај начин објаснити, онда би проблем тиме за Фрајда био углавном решен. Нажалост то није увек случај. Каткад такви снови по њему заиста садрже жељу да дотично лице видимо мртво. Само су то врло старе жеље, већ давно потиснуте и заборављене. Оне потичу из нашег најранијег детињства, па се у сновима опет оживљују и халуцинаторно реализују. Кад неко сања да су му умрли отац, мати, брат и т. д, онда то још не значи да он заиста сада гаји такве жеље. Али ако оне сада не постоје, то још не значи да оне нису никад ни постојале. Фрајд нас упућује да посматрамо однос који обично постоји међу браћом и сестрама у раном детињству. Ми често претерујемо у вери у дечију наивност. Претпостављамо да међу њима постоји само узајамна љубав, и ако нам свакодневно искуство показује случајеве непријатељства и међу одраслом браћом а камо ли међу децом. И они који данас према браћи и сестрама осећају само нежну љубав, осећали су према њима у детињству нешто што јако личи на мржњу. По Фрајду су деца од природе врло себична и нерадо деле родитељску љубав. То се лако може констатовати код деце од 2'/ до 5 година. Кад су једном тро годишњем малишану саопштили да му је рода донела малог брата, он га је извесно време посматрао па је затим одлучно изјавио: „Нека га опет носи даље“. Ако се још узме у обзир да ова нова деца у прво време привлаче на себе сву родитељску пажњу, онда најзад није чудно што старија деца каткад зажеле да ови нови конкуренти ишчезчзу. Тек код зрелије деце, а нарочито код девојчица, јављају се по Фрајду јаче симпатије према браћи и сестрама. Ка

Али и ако деца заиста могу зажелети смрт најближих сродника, ипак по Фрајду те жеље не треба узимати одвећ озбиљно. Ваља имати на уму да деца о смрти имају сасвим други појам од одраслих. Они још ништа не знају о грозотама смрти; страха од смрти у почетку и немају. Умрети за њих значи исто што и неповратно отпутовати, тако им се обично и објашњује смрт каквог члана породице. Ако сад дете једном буде имало разлога да зажели одсуство свога брата или сестре, мисао о смрти му се тако рећи

намеће сама по себи, јер умрети значи уклонити се и не сметати му.

Теже је објаснити смртне жеље деце према ро-

дитељима и обрнуто. По Фрајду и оне имају корен у прошлости, која уосталом не мора бити увек много далека. Кад једна мати сања да је њена 17-годишња

кћи умрла, то не значи да она сада жели смрт свога

детета. Али је ближе испитивање показало да је она овакве жеље заиста некад имала. Фрајд нас извештава да је то дете плод једног несретног брака, који је ускоро био раскинут. „Док га је мати јошу утроби носила, после једне бурне сцене са мужем, ударила је у наступу беса песницама у своје тело,

Отон Ивковић:

Портре једне госпође

у намери да у њему убије дете“. Многе су мајке, које данас своју децу нежно, можда одвећ нежно воле, некад ту децу нерадо дочекале и желеле да се не одрже у животу или бар да их и не донесу на

свет. Да и очеви могу пожелити деци смрт показује Фрајд овим примером: Један отац сања да му је умрло најстарије дете, које он највише воли. Али још док је ово дете било сисанче, отац је био врло не-

задовољан женидбом, те је помишљао да је ово мало