Policija

(rigoLo) револвер, којим се апаш служи тек у последњем часу, највећој нужди, јер пуцањ обраћа и сувише велику пажњу. Међутим, сви без разлике носе нож, који је често сав крвав, пошто је радио с њим при каквом последњем „делу“. Он им служи за ноћне напзде, а такође и као једини начин обичних објашњења. Најчешће они праве сами своје оружје, јер ножеви, носећи име фабрике продавца, могу често пута бити и опасни непријатељи самих апаша, откривајући им траг. Стога, док су још на занату они сами према потреби праве себи оружје, било од алата који налазе у радионици или каквог старог оружја. Но апаш се не зауставља само на нападном средству, његова проницљивост често пута ствара и различита средства за одбрану. Постоји већ и огроман музеј тих њихових проналазака, а из слике коју доносимо види се један најпримитивнији, а ипак згодан проналазак помоћу кога би се у случају сукоба с полицијом лако од ње отргли. То је мишићни челични оклоп са оштрим бодљикама ексерима, који је изумео 1909 год. један апаш бивши шустерски калфа. Али није само оштро сечиво и револвер једино оружје апаша. Ту је на првом месту тако звани кастет (casse-tete) који на своја два краја носи две оловне кугле, обавијене кожом. Затим, овчја кост ( l'os de mouton) кратка трострука уплетеница од овчје жиле, која има на крају једну оловну лопту. Такође је опасно оружје, ма да изгледа доста наивно, обична, пуна гума, старих велосипеда. Енглески боксер, или разни челични шиљасти прстени у руци апаша су такође опасно смртоносно оружје. Апашку част брани кратак троструки штилет, као што носе на острву Малти или у Италији, и он готово има највише посла, јер је апаш на части врло осетљив као какав шпански племић из Сидовог доба, где за једно „да“ или „не“ игра глава. Када мисли да је већ погодан тренутак он се повлачи из каквог кабарета, увлачи се у своју „пиолу“ да нађе своју другарицу. Ако је она имала неколико „озбиљних типова“, апаш већ гледа радосно на весеље од неколико дана. Али ако посумња да му она не полаже тачан рачун, да гледа да му „забуши“ он је „пропусти кроз дуван“ ишчибука, „изради јој кожу“ док му несрећница не преда сву срамну зараду. Наиђе ли апаш у каквој крчми кога посетиоца напитог, а који би „ваљао ударца“ он га чека, прати, начини познанство, одвуче на какво згодно место, и опљачка.

175