Policija

— 147 јом породицом и руча и познавши га по мирису отпоче да бесно лаје на њега. | Не мислимо више ништа рећи што би било у прилог ове

дивне сцене нашег најновијег криминалног дедектива, слика то много лепше и јасније каже.

ЛИСТАК

Јексер у побањи

Криминална приповетка > Б. КМ.

|Џ (Свршетак) |

У Београду био сам одређен да радим у Главној Полицији У толико ми је теже било да се сав предам овоме послу, јер сам брзо сазнао да Радован Косић, о коме је реч, држи радњу доста далеко, у близини ПРВИ Кључа. Па ипак, учинио сам колико сам могао.

Газда Радован, како су га сви звали у његовој околини, држао је у својој бакалници и шумадијску шљивовицу, коју је, испод руке и у четири ока, крчмио и на чашице. И ако нисам никада био љубитељ ракије, одлазио сам свако пред вече у његов дућан, на ракију и на разговор. Радован је брзо сазнао да сам полицијски чиновник, али га то није узнемиривало. Није се плашио да ћу га. због недопуштеног крчмљења ракије, одати, будући сам и сам долазио на ракију. Шта више, како сам приметио, моје посете чиниле су му задовољство, јер се мојим посетама радо хвалио у суседству.

Одлазећи тамо редовно, упуштао сам се с Радованом и у разговор о свем и свачем, не би ли га изазвао да почне макар што говорити“ о својој прошлости, али никад нисам чуо ни једне речице. Наравно, у почетку, нисам му ни могао постављати питања и, што кажу, наводити воду на своју воденицу, 60јећи се да га не заплашим. Главно ми је било да задобијем што веће поверење његово, у чем сам доста брзо прилично и успео.

Дућан Радованов био је доста простран и лепо снабдевен еспапом. У дућану радила су два момка, један калфа и један уче-

10"