Policija

га у џепу као мачка мртво маче. Али кад прође десетина дана, . кад се приближи крај месеца, а с тим и крај мога новца, ја. једнога дана зажмурим, разменим онај дукат и потрошим па правдајући се пред собом тиме, да га нисам ни отео, ни изнудио,. ни украо и да нема смисла и разлога, што се због тога толико“ узнемиравам. Прошло је још десетину дана, па је већ све било

_ застрто велом заборава. Почетком месеца опет сам узео аконто:

своје плате; 'опет сам ишао оран на дужност, и опет сам, у часовима одмора, весело проводио са својим друговима, у шали, песми и игри. |. –

Тако је то текло све до овога страхозитог тренутка, кад. стајах у заседању суда, пред председником, судијама и оним се-_ љаком, скрхан и физички и душевно, погођен као громом из ведра неба. Цео тај догађај са оним несрећним дукатом, изиђе у часу преда ме као какав ружан, језиви сан. „Што ли ме овај човек сада оптужује кад зна, да ми тај дукат није дао по моме тражењу, како сада наводи него, није ми га ни дао у руке, већ га је, кришом потурио под акта; и, што ме сада оптужује за 15 динара“ 2! И она цела слика са дукатом, и ова питања, која · сам сала себи постављао, све је то п охујало кроз мој мозак брзином муње: Председник се истина зачудио да ја не дајем с места одговор на реч његову и тврђење сељаково, али, ипак није прошло ни пола минута а ја сам се мало прибрао и окуражио. Окуражило ме је то, што човек вели да сам му тражио и да ми је он дао 15 динара, а ја знам да је сам оставио, и та не 15 динара него дукат. 2

„Овај човек не говори истину. Да нађем акта, па ћемо видети шта је у ствари,“ рекох доста одлучно. Са одобрењем преседниковим изиђем из заседања, одјурим у пријавницу и убрзо нађем предмет. На првом акту који сам отворио у дрхтавици, на тужби, која је била исписана мојом руком, у облику судског протокола саслушања, а која је била подигнута за право службености, беху прилепљене таксене марке за 15 динара. Марке су тада биле још нова ствар, јер је те године први пут било узакоњено у нас, да се такса плаћа унапред и у маркама.

у По свима канцеларијама, па и по судовима, такса се од народа примала Ју По Елуј па се после за тај новац набављале марке у „казначејству“ окр. начелства, и лепиле на дотична акта. Тако се то радило у почетку док није доцније друкчије уређено. Видео сам да овај човек, што ме сада оптужује, није онај што