Policija

ПЛАВА

Била је позната и Грцима и Рамљанима. Имали су је и стари Бугари, пре примања Хришћанства. Ни неким Словенима није била непозната. У једноме опису Русије из 1589 године помињу се казне у Руса, па се између осталих помиње и набијање на колац У нашој старини није ми за сад познато да се помиње набијање на колац. Ни у нашим народним песмама, које опевају време пре пропасти самосталности се не помиње. За време робовања Турцима често се помиње и у споменицима и у народној традицији. Турци су употребљавали ову казну:

1. Према ратним противницима. Кад је у јесен 1454 године султан Мехмед По послао војску да покори Србију, Срби је под вођством Николе Скобалића разбише близу Врања (24 септембра), али доцније беху потучени (16 новембра), Никола би ухваћен и заједно са својим стрицем би жив на колац на- · бијен Коча Анђелковић вођа српскога народа за време аустро-турског рата (Кочина Крајина) био је најзад принуђен предати се Турцима на веру, у јесен 1788 године. Но Турци не одрже реч, већ га, код Текије, заједно са друговима (по некима 60, а по некима 150) жива набију на колац.“

2. Према буншовницима. Али-паша зворнички, полазећи да умири побуњену Србију, претио је да ће једнога од „влашких поглавица“ — „на колац набити“> После угушења Хаџи Проданове буне довели су Турци у Београд у јесен 1814 године, масу света, који је у њој узео учешћа. За многе истакнутије учаснике казна је била да се живи набију на колац. Тада су набијени на колац: игуман манастира Трнаве, Пајсије Ристовић, са још четрдесет и седам другова. а неко време после њих Митар Ристовић, брат Пајсијев са четрдесет и једним дру-

'"'С, С. Бобчевљ, Историл на старобљлгарското право. Софил 1910,

стр. |

ом

„Њихове (руске) главне казне су: вешање, одсецање главе, разбијање главе, топљење, бацање под лед, набијање на колац (5зебла опа зјаке) и тако даље“ (Бет. Ршсна, Набу Розфћштиз ог Ригсказ 115 РЏетиз ој. ХИ, стр. 560. О1азаоу 1906).

з Гласник Срп. Учен. Друштва, књ. ХУМ стр. 116, С. јтесек, бе- | зећјећје дег Зетђеп, уој. По стр. 102.

а Вук С. Караџић, Српски Рјечник код Кочин рат; Л. Арсенијевић — Баталака, Историја српског устанка 1, стр. 58; Драг. М. Павловић, Србија за време аустро-турског рата, Београд 1910, стр. 56—56.

8 Вук С. Караџић, Српске народне пјесме ТУ, стр. 222.