Policija

— 421 , 2 , чучати, него зао ручак ручати“ (јер су хајдуци врло добро живели).!

Кад би се Турци према којој жртви сажалили, или кад би хтели да јој учине малост, они. су је најпре убијали, да се не мучи, па су је тек онда набијали на колац. Тако кад су видели постојанство у вери ђакона Авакума, они се „смилују, те га не набију жива на колац, него му срце прободу ножем па га мртва набију на колац и усправе међу остале мученике“ > Изгледа да је за кривице, за које су Турци држали да су мање, жртва најпре убијана, па јој је само глава натицана на колац. Тако су Хаџи Никола Михаиловић и Стеша Јорданов браниоци Пореча, пошто су се на веру предали посечени код садашњег

" Доњег Милановца, па су им главе набијене на коље.» Тако је 14. маја 1815. године Нићифор, игуман манастира Каленића најпре посечен, па му је, затим, глава набијена на колац код Стамболт -капије у Београду.“

Има помена да су неки после уморства набијани „попреко на колац“. У једноме се старом запису казује како 1641. године „уморише Турци Продана валију у Будиму и набише га попреко на колац“.

Најзад, изгледа да је метање живих људи на колац са свим престало. један енглески путник преко Балканског Полуострва казује да је 1830. године у Турака још постојао обичај

набијања на колац, али је жртва најпре убијана.“

Тако је изгледало набијање на колац, којим су Турци за своје владе злостављали наш несрећни народ. Од балканских народа, пак, зна се да су Румуни обилато употребљавали ову. казну. Неки њихови владаоци су у том погледу и Турке надмашили. Једноме је од њих остало име у. историји по овој казни, По је у маси извршио. То је страховити влашки господар

Влад Цепеш (Терез-етрајеш,, Ашврјеззег — набијач на колац). Савремене хронике, вели један озбиљан румунски историк, казују

1 Вук С. Караџић, С. Н. Пословице, бр. 707.

» М. Ђ. Милићевић, Поменик, стр. 7.

8 Јрадет, стр. 779.

4 Гласник Срп. Уч. Друштва књ. ХХћ, стр. 47.

8 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи бр. 1344.

6 (3. Керре;, Магануе о а јошпеу ас:055 ће Вајкап, мо!. 1 стр. 458. Копдоп 1831.