Policija

— 417 —

2. Могуће је затим да сукобе о надлежности, који нас овде интересују, решава сама активна административна власт. То је случај у Шпанији, где је за то надлежан Министарски Савет, који је пре доношења одлуке о сукобу дужан да затражи мишљење Државног Савета.7")

Овај систем решавања сукоба о надлежности између редовних и административних судова, односно између административне и судске власти не може бити задовољавајући.50) То пре свега зато, што за решавање питања чисто правног карактера, као што је питање о надлежности, не могу бити доста способни људи политичари као што су министри; потребно је тај посао поверити правницима. Затим, по овом се систему судска власт налази у једном подређеном положају, јер о сукобу, у коме је и она заинтересована, решава сама административна власт; што је противно резултату предходног система, по коме је административна власт у подређеном положају према судском.

3. Могуће је такођер да сукоб о надлежности решава врховни административни суд, а не сама активна административна власт. У овом се случају не може рећи, да сами чланови врховног административног суда нису доста способни за решавање тога питања, само што се судска власт и у овом случају ставља у подређени положај.

4 Постоји још могућност, да се решавање овог сукоба о надлежности повери законодавној власти) И овом се систему може приговорити, да су чланови законодавног тела људи политичари, и према томе мало способни за решавање власти, и судске власти. Исто тако он је надлежан и ва сукобе о надлежности између управних редовних судова“. Последња алинеја чл. 46.

8. о Држ. Савету и управ судовима: „Сукобе о надлежности управних редовних судова решава Касациони Суд.

19) Непп Рисеб, Де соџуететепЕ [оса! еп Езраспе, 1920,, стр. 131.

89) Исти систем решавања сукоба о надлежности, какав он још данас постоји у Шпанији, постојао је и у Француској све до 1872, јер је дотле сукобе о надлежности (сопј/шз5 4 аштбиноп) решавао шеф државе (краљ, император) декретом.

87) Берн, чл. 27. устава од 1846; Луцерн, чл. 18. устава од 1675; Фрибург, чл. 45. устава 1875; Швиц, чл. 47. устава од 1877; Урн, чл. чл. 27. устава од 1850; Дуг, чл. 45. устава сд 18:6; Шафус, чл. 41. устава од 1876; Најшател, чл. 39. устава од 1858, (цит, Пагезје Да јизНсе адт. стр. 206. п 3).

82) Пагезте, Га јизисе адт. стр. 207. „Полиција“ 2