Policija

— 463 —

који нису могли или нису хтели на свом испиту казати од жога су добили улазнице са којима су могли ући у парламенат.

Идућег дана дознало се, да је ту бомбу бацио међу посланике Вајан.

Вајан ухвађен и спроведен суду. Суд га је осудио на смрт а Касациони суд одбацио је жалбу осуђеникову,

После не пуна 2 месеца, 7. фебруара 1894 год. изјутра, Вајан је још спавао кад је у његову ћелију ушао директор тавнице Рокете пробудио га, казао му, да ће се пресуда над њим извршити, и опоменуо га да у последњем трерутку буде храбар. |

Не брините се, бићу храбар одговорио је Вајан, устао је из постеље и сам се обукао. На питање хоће ли да му доведу свештеника одговорио је да му свештеник не треба.

За тим су су осуђеног анархисту одвели у собу где му је џелат исекао оковратник од кошуље тако, да му 1е цео врат остао сасвим го. Везали су му руке на. леђа а ноге испод колена тако, да је могао правити мале кораке. Осуђеник је био са свим миран и на њему се није видело оно бледило, које се у том тренутку види на лицу осуђеника кога поведу на смрт.

Није хтео примити чашу рума коју су му пред полазак понудили и казао је да му на треба.

У 7 часова отворена су оба крила на вратима тавнице Рокете. Осуђеник се појављује. Воде га два џелатова момка са сваке стране по један. Он не гледа на гијотину која је пред вратима намештена, него у гомилу искупљеног радозналог света који га гологлав посматра.

Кад је дошао испред гијотине на један метар, а у тренутку

кад му је џелат скинуо с плећа пребачен капут, Вајан застаде,

диже главу па гледајући у свет гласно изговори: Смрт буржоаском друштву. Живела анархија. То су биле његове последње речи.

Џелатови момци дохвате га и баце на даску, џелат притисне једно дугме, нож падне а осуђеникова глава скотрља се у подметнуту корпу, напуњену струготинама, у коју је одмах бачен и његов леш.

После овог извршења пресуде, анархистични атентати престали су.