Policija

— 7126 —

је ли тај однос регулисан и како Какови су резултати тога односаг То су питања која се сама по себи намећу свакоме, који овбиљно и савесно посматра ове прилике, а нарочито је то важно за оне који то сами преживљавају.

Пред стварношћу не треба очи' затварати а заједничко зло треба заједнички и лечити !

Однос управних власти и жандармерије није тачно и дефинитивно регулисан, јер уза све оно што је наведено у чл. 25, те чл. 65., 68., 72. и 74. Закона о жандармерији има још врло много празнина с којима се у животу и служби сусрећемо и са једне и са друге стране. Заправо ове шупљине су живот и пракса и изнеле на површину те их треба настојати уклонити што пре.

Да је томе тако нажалост сведоче нам готово свакодневни сукоби управне власти и жандармерије, који не могу ништа добро донети, него само штете општем интересу.

Питање је без сумње врло важно и у многоме кочи нормалан ток ствари, па сматрам да неби било згорега да се ова појава расветли са свих страна, а за лечење овога да се употреби најбоље и најрадикалније средство, јер опште добро не сме да трпи ради кривица појединца !

По мом мишљењу ово зло има свој корен у следећим фактима.

1. Жанд. официри, и ако су по служби својој органи јавне безбедности, јер су се ради тога посветили једном нарочитом послу, не могу и не смеју да забораве да су они по звању официри, и да су они пуноправни чланови оне велике задруге официрског кора. Снага и морална потпора, коју сваки официр осећа у свим згодама и ради чега се увек осећа и појединац јак, јер зна да је члан једне моћне и јаке заједнице, врло је експанзивна, а морална снага показује се у главном у томе, што се сваки официр пред старијим по чину осећао по дужности и одгоју млађим, пред једнаким — другом, а пред млађим — старијим. Ту је однос регулисан и зато нема сукоба око решавања надлежности.

Официр, као официр, према експонентима управне власти не може да заузме увек исправно становиште, јер то није нигде регулисано на који начин може да буде старији, једнак